Istraživačica Beatriz Karlini pretražila je par sajtova lokalnih maloprodajnih radnji kanabisa dok konačno nije došla do onoga što je tražila. Na njenom ekranu pojavila se žuta materija, izgledom slična sirovom medu ili kako se to marketinški naziva „Testo za torte.“
Ta materija visoko je koncentrovani oblik kanabisa koji je nazvan „dab“ i proizvodi se ekstrakcijom psihoaktivnog sastojka THC-a iz biljke kanabisa. Obično se zagreva i udiše pomoću uređaja koji izgleda slično bongu, ali sa plamenikom.
Taj koncentrat kanabisa ima visoku koncentraciju THC-a. Na etiketi piše 65% THC-a.
Ali koncentracija THC-a u proizvodu je „relativno niska”, u ogromnom i legalnom svetu koncentrata kanabisa, ističe Karlini, v.d. vanredna profesorka na Institutu za zavisnosti, droge i alkohol na Medicinskom fakultetu, univerzitet Washington. Dok tipičan cvet kanabisa u proseku sadrži oko 20% koncentracije THC-a, neki dabovi koji se prodaju u Washingtonu sadrže čak 90%.
Takvi proizvodi upozoravaju lekare i grupe istraživača na severozapadu Pacifika, koji vide široku dostupnost koncentrata kanabisa i drugih visoko koncentrisanih supstanci kao tihu, ali rastuću pretnju javnom zdravlju, posebno među mladima i tinejdžerima. Zakonodavci razmatraju nove propise, poput ograničenja THC-a ili većeg poreza na supstance sa jačim efektima. Međutim, trgovci i dobavljači ističu da su ovi proizvodi već ilegalni za osobe mlađe od 21 godine. Takođe upozoravaju da bi zabrane ili povećanje poreza na određene proizvode moglo da podigne rast ilegalnog tržišta koje bi bilo znatno teže pratiti i kontrolisati.
Kada je kanabis legalizovan za rekreativnu upotrebu u Washingtonu početkom 2014. godine, ekstraktovani kanabis koji uključuje koncentrate, činio je oko 9% tržišta. Prema podacima Washingtonskog državnog odbora za alkoholna pića i kanabis za 2020. godinu, koncentrati sada čine 35%.
„Ovo je slučaj razvoja proizvoda koji nadmašuje nauku i politiku,“ navodi Carlini. „Niko nije bio svestan šta legalizujemo.” Čelnici industrije to osporavaju i kažu da je raznolikost proizvoda, uključujući i one sa jačim efektima deo prirodne evolucije tržišta.
„Takvi proizvodi su bili predviđeni,“ navodi Burl Bryson, izvršni direktor neprofitne organizacije Savez Kanabis (eng. Cannabis Alliance) sa sedištem u Sijetlu. „Na razvijenom tržištu videćete povećanu upotrebu koncentrata u odnosu na osušene pupoljke biljke kanabis.“
Istraživanja o proizvodima sa jačim koncentratima – koji se takođe nazivaju voskom, smolom ili krhotinama još uvek su ograničena u SAD-u, prvenstveno zbog toga što savezna vlada striktno reguliše istraživanja o kanabisu.
Ali naučnici ukazuju na nove dokaze iz studija na odraslim osobama koje povezuju visoke koncentracije THC-a sa povećanim rizikom od psihoze – i povećanim rizikom od ranije pojave psihoze kod ljudi koji su u riziku od razvoja. Psihoza uključuje gubitak kontakta sa stvarnošću, a simptomi mogu uključivati deluzije i halucinacije.
Iako je nepoznato kakve su dugoročne posledice visoke koncentracije THC-a na mlade,, veliki broj istraživanja povezuje čestu upotrebu kanabisa kod mladih sa psihotičnim simptomima. Neformalno, pedijatri ovde izveštavaju o sve većem broju tinejdžera u hitnim službama sa psihotičnim epizodama, dezorijentacijom i teškim povraćanjem, koji se naziva sindrom kanabinoidne hiperemeze.
Postavljaju se kompleksna pitanja za kreatore politika o tome da li takve proizvode treba dalje regulisati i kako.
Do sada su samo Vermont i Connecticut uključili limite za visoke koncentracije THC-a u kanabisu i to na 60%. Kalifornija razmatra zakon koji bi zahtevao od proizvođača kanabisa da uvedu nalepnicu sa upozorenjem o potencijalnim posledicama po mentalno zdravlje i drugim rizicima.
Ako Washington krene u regulaciju koncentrata THC-a, država bi postala poligon za testiranje onoga što se događa kada se država obračunava sa industrijom kanabisa, nakon legalizacije. U toku 2021. godine, Carlini i grupa istraživača dobili su 500.000 dolara od zakonodavaca za proučavanje potencijalnih regulatornih mera; njihov izveštaj treba da bude dostavljen Upravi za zdravstvenu zaštitu države Washington 30. septembra, a očekuje se da će biti javno objavljen krajem decembra.
„Bili bismo prva država koja bi uradila nešto nakon što je otvorila to pitanje, navodi predstavnica Lauren Davis, koja je predložila dva zakona o ograničenju THC-u koji nisu uspeli da prođu odbor na nedavnim zakonodavnim sednicama; jedan zakon odnosio se na ograničenje THC koncentrata na 10%, a drugi na 30%.
Davis, koja opisuje državnu industriju kanabisa kao „neuspeli eksperiment”, istakla je da namerava da predloži novi zakon na osnovu rezultata istraživanja.
„Tempirana bomba“
Istraživači se suočavaju sa teškom borbom oko različitih poruka. Istorijski gledano, dezinformacijska kampanja američke vlade „Ludilo trave“ (eng. Reefer Madness) i rat protiv droge posejali su ozbiljnu sumnju javnosti kada je u pitanju retorika protiv kanabisa. Ali naučnici upozoravaju da su novi podaci zabrinjavajući.
Većina tinejdžera na severozapadu ne koristi kanabis, ali među onima koji ga koriste, sve češće prijavljuju upotrebu dabova i drugih alternativa pušenju. Prema Washingtonskom istraživanju o zdravlju mladih iz 2021. godine, oko 33% vašingtonskih učenika 12-tih razreda koji koriste kanabis izjavili su da su koristili dabove. Dok je u Oregonu udeo mladih koji koriste kanabis, a koji su prijavili da su koristili dabove skočio sa 26% na 36% u periodu od 2017. do 2019. godine.
Podaci američkog Centra za kontrolu trovanja sugerišu da su pozivi koji se dovode u vezu sa kanabisom u porastu, u vremenu kada ostali pozivi u vezi sa trovanjem opadaju. Kada su pojedinci zvali zbog zabrinutosti u vezi sa upotrebom kanabisa, češće su zvali centre za trovanje nakon upotrebe koncentrata kanabisa kao što je dab, nego nakon upotrebe biljnog kanabisa.
„Kada čujemo signale koji dolaze iz centara za trovanje, shvatamo to vrlo ozbiljno jer su ti signali mnogo tiši nego što su nekada bili,“ navodi Džulija Dilej, epidemiološkinja Univerziteta u Washingtonu, koja je predstavila ove podatke na septembarskom simpozijumu koji je privukao više od 150 načunika i drugih učesnika.
Gotovo svi intervjuisani prepoznali su da je potrebno više istraživanja o supstancama sa visokim koncentratima i njihovim uticajima na mentalno zdravlje mladih. Postoji prirodno zaostajanje u razumevanju te veze, budući da su faktori koji doprinose ozbiljnim mentalnim bolestima brojni i mogu se povećavati s godinama.
Postojeće studije ne uključuju rezultate ljudi koji koriste supstance sa visokim koncentratima, a koji su sada dostupni. Najveći deo istraživanja odnosi se na proizvode koji sadrže oko 10% THC-a prema pravilima istraživanja američke vlade, ističe Denis Valker, klinički psiholog i istraživački profesor na Univerzitetu u Washingtonu. Takođe, nijedna studija ne dokazuje direktnu uzročnu vezu između visokih koncentracija THC-a i psihoze, prvenstveno zato što bi eksperiment na ljudima koji testira tu direktnu vezu bio neetički.
„Industrija je ovo iskoristila kao razlog da se ništa ne učini“, navodi Carlini, „ali ono što nauka pokazuje jeste da je ovo tempirana bomba“.
Pedijatri navode da su svedočili tome šta se dešava kada mladi sa malo ili nimalo tolerancije na THC probaju ove izuzetno jake supstance. Neki dožive psihotičnu epizodu ili dožive privremeno kognitivno oštećenje, poput problema sa jednostavnim motoričkim zadacima, pronalaženjem reči ili sećanja o nečemu što im je upravo rečeno. Drugi koji su izgradili toleranciju na proizvode sa visokom koncentracijom THC-a traže pomoć nakon teških napada povraćanja, dehidratacije i bolova u stomaku, simptoma sindroma kanabinoidne hiperemeze.
„Da li ljudi ovo zaista vide ili samo raspršujemo dim? Ja to zaista vidim. Vidim to najmanje tri ili četiri puta sedmično,” navodi dr Cora Breuner, profesorka pedijatrije na Univerzitetu Washington i doktorka u Dečijoj bolnici u Sijetlu, napominjući da se sve više mladih upućuje na poremećaj upotrebe kanabisa nego što je to bio slučaj pre pet godina, kao i da potražnja za pomoći sada nadmašuje raspoložive resurse.
Na državnom zakonodavnom saslušanju o ovom pitanju, koje je održano 2021.godine, dr. Beth Ebel je istakla da su neki mladi ljudi toliko pod utjecajem kanabisa kada stignu u hitnu pomoć da izgleda kao da imaju traumatske povrede mozga.
„Kod skoro trećine dece od 12 i više godina, o kojima se brinem u traumatološkom centru, kanabis je umešan u njihovu povredu,“ navodi dr. Ebel, pedijatar u Harborviewu.
Šta se trenutno dešava?
Pitanje na koji način se pozabaviti koncentratima svodi se na to da li će državni propisi ohrabriti još opasnije crno tržište. Kreatori politika razmatraju nekoliko opcija, uključujući podizanje starosnih granica ili marketinških ograničenja za supstance sa visokim koncentratima, naplatu većih poreza, dodavanje limita na THC i pokretanje snažnijih kampanja koje se odnose na podizanja svesti o javnom zdravlju.
Industrijski i potrošački eksperti energično su vodili kampanju protiv Davisovih predloga za ograničenje THC-a i nastavljaju da tvrde da će nova ograničenja dovesti do lošijih rezultata po javno zdravlje jer neregulisani proizvodi mogu sadržati pesticide ili opasne aditive.
„Naš glavni prioritet je bezbedno i kvalitetno kontrolisano tržište koje radi na tome da proizvode drže što dalje od dece“, napisala je za The Seattle Times, Vicki Christophersen, izvršna direktorka i lobistkinja Washingtonskog Udruženja CannaBusiness, koja predstavlja proizvođače i trgovce na malo širom države.
„Povratak na politiku zabrane predstavlja pretnju otvorenom, transparentnom sektoru i nenamerno podržava ilegalno tržište koje funkcioniše u mraku.”
Ramsey Doudar, koji radi u dispanzeru za kanabis i vodi grupu za zagovaranje potrošača pod nazivom Pacijenti i korisnici za razumnu politiku (eng. Patients and Users for Reasonable Policy), navodi da trgovci već sprovode stroga pravila koja sprečavaju ljude mlađe od 21 godine da kupuju kanabis.
„Sledeći korak je korišćenje dela od milijardu dolara od poreza [koje generiše industrija kanabisa] za fokusiranje na obrazovanje i prevenciju”. Ističe da odrasle osobe treba da odgovaraju kada daju ili prodaju kanabis maloletnicima.
Budući da je ovo nova oblast za kreatore politika, postoji „ogromna neizvesnost” u vezi sa adekvatnim pristupom, ističe Jonathan Caulkins, profesor na univerzitetu Carnegie Mellon u Pitsburgu, koji je analizirao vašingtonsko tržište kanabisa u saradnji sa neprofitnom organizacijom RAND.
Ako država odluči da to reguliše, trebalo bi da krene „malim koracima“, dok ne saznamo kakva se ograničenja mogu uvesti, bez stvaranja ilegalnog tržišta. „I to je delom otkrivanje da li vlada države Washington ima snage da sprovede zabranu.“
Izvor: Researchers warn of mental health risks of high-potency cannabis