Kanabis se koristi već hiljadama godina i jedna je od najpopularnijih droga danas. Uz efekte kao što su osećaj radosti i opuštenosti, takođe je legalan za uzimanje i propisivanje u više zemalja.
Ali na koji način upotreba kanabisa utiče na um? U tri nedavna istraživanja, koja su objavljena u Časopisu o psihofarmakologiji (The Journal of Psychopharmacology), Neuropsihofarmakologiji (Neuropsychopharmacology) i Međunarodnom časopisu za neuropsihofarmakologiju (International Journal of Neuropsychopharmacology), pokazano je da kanabis može uticati na kognitivne i psihološke procese.
Kancelarija Ujedinjenih nacija za borbu protiv droge i kriminala (The United Nations Office on Drugs and Crime) izvestila je da je u 2018. godini oko 192 miliona ljudi širom sveta u dobi između 15 i 64 godine koristilo kanabis na rekreativan način. Mladi su posebno zainteresovani za korišćenje kanabisa, tj. 35% osoba u starosnoj dobi 18-25 koji ga koriste, dok samo 10% osoba koji su stariji od 26 godina koristi kanabis.
Ovo ukazuje da su glavni korisnici adolescenti i mladi ljudi, čiji je mozak još u razvojnoj fazi. Zbog toga oni mogu biti posebno ranjivi na posledice koje upotreba kanabisa dugoročno ostavlja na mozak.
Tetrahidrokanabinol (THC) je glavno psihoaktivno jedinjenje u kanabisu. Deluje na „endokanabinoidni sistem” mozga, tj. na receptore koji reaguju na hemijske komponente kanabisa. Receptori za kanabis su gusto raspoređeni u prefrontalnim i limbičkim područjima u mozgu, koji se tiču nagrađivanja i motivacije. Oni regulišu signalizaciju moždanih hemikalija dopamina, gama-aminobuterne kiseline (GABA) i glutamata.
Znamo da dopamin ima značajnu ulogu u motivaciji, nagrađivanju i učenju, dok GABA i glutamat igraju ulogu u kognitivnim procesima, uključujući učenje i pamćenje.
Efekti na kogniciju
Upotreba kanabisa može uticati na kogniciju, posebno kod onih osoba s poremećajem uzrokovanim upotrebom kanabisa. To je praćeno upornom željom za upotrebom droge i smetnjama u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, kao što su posao ili obrazovanje. Procenjuje se da oko 10% korisnika kanabisa ispunjava dijagnostičke kriterijume za ovaj poremećaj.
U našem istraživanju testirali smo kogniciju 39 osoba s ovim poremećajem (od kojih se tražilo da ne koriste kanabis na dan testiranja) i uporedili je sa kognicijom 20 osoba koje nikada nisu koristile ili retko koriste kanabis. Utvrđeno je da su učesnici sa ovim poremećajem imali značajno lošiji učinak na testovima pamćenja (iz Cambridge automatizirane neuropsihološke baterije testova – CABTAB) u odnosu na one koji nikada ili vrlo retko koriste kanabis. To je takođe negativno uticalo i na njihove „izvršne funkcije”, mentalne procese koji uključuju fleksibilno razmišljanje. Činilo se da je ovaj efekat povezan s godinama u kojima su ljudi počeli da uzimaju drogu – što su bili mlađi, to je više narušeno njihovo izvršno funkcionisanje.
Kognitivna oštećenja zabeležena su i kod korisnika koji ređe koriste kanabis. Takvi korisnici imaju tendenciju da donese rizičnije odluke i imaju više problema sa planiranjem.
Iako je većina istraživanja sprovedena na muškarcima, postoje dokazi o polnim razlikama u efektima upotrebe kanabisa na kogniciju. Pokazali smo da, dok su muški korisnici kanabisa imali lošiju memoriju za vizuelno prepoznavanje stvari, žene su imale više problema s pažnjom i izvršnim funkcijama. Ove razlike su se zadržale i pri kontrolisanju varijable starosti: IQ, upotrebe alkohola i nikotina, raspoloženje i simptomi anksioznosti, emocionalna stabilnost i impulsivno ponašanje.
Nagrada, motivacija i mentalno zdravlje
Upotreba kanabisa takođe može uticati i na to kako se osećamo – čime dodatno utiče na naše razmišljanje. Na primer, neka prethodna istraživanja su sugerisala da nagrađivanje i motivacija – zajedno sa neuronskim mrežama uključenim u ove procese – mogu biti poremećeni kada koristimo kanabis. Ovo može uticati na naš učinak u školi i na poslu, jer može učiniti da se osećamo manje motivisani za naporan rad kao i da osećamo manje zadovoljstva kada radimo dobro.
U našem nedavnom istraživanju, koristili smo zadatak koji je uključivao snimanje mozga, u kojem su naši učesnici bili postavljeni u skener i pritom su posmatrali plave i narandžaste kvadrate. Narandžasti kvadrati bi doveli do novčane nagrade, nakon odlaganja, ako bi učesnik dao odgovor. Ova nam je postavka pomogla da utvrdimo kako mozak reaguje na nagrade. Posebno smo se fokusirali na ventralni strijatum, koji je ključna regija u sistemu nagrađivanja u mozgu. Otkrili smo da su efekti na sistem nagrađivanja u mozgu suptilni, bez direktnih efekata kanabisa na ventralni strijatum. Međutim, učesnici našeg istraživanja koristili su kanabis umereno. Efekti mogu biti izraženiji kod korisnika kanabisa s težim i hroničnim korišćenjem, kao što se vidi kod osoba sa poremećajem uzrokovanim upotrebom kanabisa.
Postoje i dokazi da upotreba kanabisa može dovesti do problema sa mentalnim zdravljem. Pokazali smo da je povezana sa većom „anhedonijom“ – nesposobnošću osećanja zadovoljstva – kod adolescenata. Zanimljivo je da je ovaj efekat bio posebno izražen tokom pandemije COVID-19.
Upotreba kanabisa tokom adolescencije takođe je prijavljena kao faktor rizika za razvoj psihotičnih iskustava, kao i dobijanja dijagnoze shizofrenije. Jedno istraživanje je pokazalo da umerena konzumacija kanabisa povećava rizik od pojave psihotičnih simptoma kod mladih ljudi, ali da ima mnogo jači efekat na osobe sa predispozicijom za psihozu (tj. osobe koje su imale veći skor na ček listi simptoma paranoidnih ideja i psihoticizma).
Prilikom ispitivanja 2,437 adolescenata i mladih osoba (starosne dobi između 14 i 24 godine), autori su prijavili povećan rizik od 6 procenata – sa 15% na 21% – u razvijanju psihotičnih simptoma kod korisnika kanabisa koji nemaju predispoziciju za razvoj psihoze. Međutim, zabeležen je i rast od 26%, sa 25% na 51% kada je reč o riziku od razvijanja psihotičnih simptoma kod korisnika kanabisa koji imaju predispoziciju za razvoj psihoze.
Ne znamo do kraja zašto je kanabis povezan s psihotičnim epizodama, ali hipoteze sugerišu da dopamin i glutamat mogu biti važni u neurobiologiji ovih stanja.
Još jedno istraživanje koje je obuhvatalo 780 tinejdžera ističe da je povezanost između upotrebe kanabisa i psihotičnih iskustava takođe povezana s regijom mozga koja se zove „unkus”. Nalazi se unutar parahipokampusa (uključen u pamćenje) i olfaktornog sistema (koji je uključen u obradu mirisa) i ima veliku količinu kanabinoidnih receptora. Takođe je ranije bio povezivan sa dijagnozom shizofrenije i psihotičnim iskustvima.
Kognitivni i psihološki efekti konzumacije kanabisa će na kraju verovatno zavisiti u određenoj meri od doze (učestalost, trajanje i snaga), pola, genetske ranjivosti i starosti pri početnom uzimanju. Ali moramo utvrditi da li su ti efekti privremeni ili trajni. Jedan članak koji sumira mnoga istraživanja je sugerisao da kod umerene upotrebe kanabisa, efekti mogu oslabiti nakon perioda apstinencije.
Ali čak i ako je to slučaj, jasno je da je vredno razmisliti o efektima koje prolonigirana upotreba kanabisa može imati na naše umove – posebno na mlade ljude čiji je mozak još u fazi razvoja.
Izvor: Cannabis: how it affects our cognition and psychology – new research