Ljudi koji pate od PTSP-a (posttraumatskog stresnog poremećaja) imaju četiri puta veću verovatnoću da će razviti i neku vrstu zavisnosti, uglavnom zbog toga što određena ponašanja ili supstance blokiraju ostale probleme, objašnjavaju stručnjaci
Rizik od zavisnosti među osobama koje pate od posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP) iznosi 40%, u poređenju sa 10% u opštoj populaciji, prema podacima koje je objavio Izraelski centar za zavisnosti (eng. Israeli Center for Addictions – ICA) uoči Dana sećanja.
Podaci se odnose na zavisnost od supstanci kao što su alkohol, droge ili lekovi na recept, kao i na bihejvioralne zavisnosti poput kockanja, kupovine, pornografije ili seksa.
Izraelski centar za traumu i otpornost, poznat i kao NATAL, svedoči da podaci ukazuju na teška i složena pitanja suočavanja vojnika Izraelskih odbrambenih snaga (eng. Israel Defense Forces – IDF) koji su u prošlosti patili od PTSP-a, posebno kada mnogi od njih ne primaju ili ne žele da prime odgovarajući tretman.
“Možemo da vidimo zavisnost od supstanci kao što su kokain, amfetamini, lekovi na recept, alkohol i kanabis, ali i zavisnost od određenih ponašanja poput seksa i pornografije, koji postaju vrlo česti”, kaže Meitar Yechieli, socijalni radnik, terapeut i predavač na Izraelskom centru za zavisnosti.
“Odabir zavisnosti kao oblika suočavanja sa problemima poput PTSP-a ima smisla”, dodaje. “Korišćenje pruža vrlo dobar kratkoročni odušak. Problem je što, dugoročno gledano, samo povećava problem, a često i njegove simptome. Bol se pojačava jer je lepite flasterom, a ne lečite u korenu. To takođe utiče na sposobnost funkcionisanja u društvu.”
Yechieli kaže da nema značajne razlike između posttraume koja je posledica vojne službe i posttraume koja je posledica drugih događaja.
“PTSP je isti”, objašnjava. “Problem je isti, a u Izraelu vidimo da je broj ljudi sa PTSP-om koji je posledica služenja vojnog roka jako visok. Ratno stanje nije normativno i ljudska psiha pokušava da mu se prilagodi. Zavisnost je normalan odgovor na nenormalnu situaciju sa kojom se čovek suočava, poput rata.”
Organizacija NATAL pruža lečenje PTSP-a onima koji su služili u Izraelskim odbrambenim snagama i bavi se mnogim slučajevima pacijenata koji su zavisni.
“U NATAL-u lečimo više od 800 kliničkih pacijenata godišnje, ne uključujući telefonske pozive”, kaže socijalna radnica Irit Alony, direktorka NATAL kliničke jedinice. “Kod većine njih nije prepoznat PTSP, niti su prošli psihološku procenu. Nisu nam potrebni ti dokazi, jer od 800 pacijenata, oko 80% njih je stiglo nakon odsluženja vojnog roka.
“Vidimo visoku prevalenciju korišćenja alkohola i kanabisa među pacijentima sa PTSP-om. Stope su visoke jer se radi o psihoaktivnim supstancama koje omogućavaju neku vrstu umirujućeg učinka na intenzitet posttraumatskih simptoma, posebno u snu”, objašnjava Alony.
“Pacijenti dolaze sa vrlo teškim simptomima nesanice, flešbekovima, problemima sa ljutnjom i drugim simptomima. Svaki mali zvuk, lupanje vratima, zvona alarma ili nagli pokret je okidač.”
“Mnogi od njih izbegavaju izlazak napolje, kako bi izbegli susrete sa nekim iz prošlosti, a takođe ne žele da idu ni na kakva mesta gde je puno ljudi”, dodaje ona. “Kod pacijenata često vidimo depresiju, apatiju, usamljenost, teskobu i strah.”
Alony ističe da se supstance koriste “kako bi utišale traumu sa kojom dolaze”. Pokušavaju na sve moguće načine da blokiraju bol. Ako neko ne može da izdrži traumu, prizore, krivicu i krivicu što je preživio, kanabis to blokira, a druge supstance otupljuju osećaj bola.
“To stvara problem jer ove poteškoće mogu da se pretvore u beskrajan ciklus zloupotrebe droga, a zatim se na pacijentov PTSP mogu dodati i drugi medicinski problemi, čega se bojimo. Da bismo nastavili sa lečenjem, prvo moramo da tretiramo zavisnost”, zaključila je.
Izvor: The wrecking ball effect of trauma on addiction (ynetnews.com)