U suštini, oboje se oslanjaju na stvaranje okruženja u kome ljudi prosperiraju bez droga i alkohola i na strategijama zasnovanim na dokazima
Alison Jones Webb
“Prevencija ne deluje!”
To je fraza koja se često čuje u zajednici za oporavak od ljudi koji su iskusili određene opasne posledice korišćenja supstanci u adolescenciji i kasnije. Obično, kada kažu “prevencija”, prisećaju se prezentacije u sali srednje škole o štetnosti korišćenja supstanci, ili skupa na kome su čuli osobu u oporavku koja ih upozorava: “Nemojte se drogirati kao ja.” Možda pomisle na Obrazovanje o otpornosti na zloupotrebu droga (eng. Drug Abuse Resistance Education – D.A.R.E.), koji je popularizovao frazu “Samo reci ne” 1980-ih (program je od tada modifikovan kako bi odražavao trenutna istraživanja), ili na program Svakih 15 minuta (eng. Every Fifteen Minutes Program), koji uključuje simulaciju smrtonosne saobraćajne nesreće na školskom terenu, zajedno sa spasilačkim osobljem, patologom, lažnim obaveštavanjem roditelja o smrti i udaljavanje učenika iz razreda svakih 15 minuta dok im policajac čita umrlice. Ovaj program služi kao podsetnik učenicima na učestalost u kojoj osoba gubi život u saobraćajnoj nesreći zbog toga što vozači konzumiraju alkohol ili šalju poruke na mobilnom telefonu.
Ukoliko su ovo njihova iskustva sa prevencijom, tada su u pravu da prevencija ne deluje. Ovi programi nisu zasnovani na dokazima, ne vode do promene u ponašanju mladih i ne treba ih nazivati prevencijom.
Programi prevencije zasnovani na dokazima stvaraju osećaj pripadnosti, povezanosti i zajedništva među mladima, a usluge podrške tokom oporavka čine isto za osobe svih starosnih doba koje su u oporavku.
U najširem smislu, prevencija podrazumeva stvaranje okruženja u kome mladi ljudi prosperiraju bez droga i alkohola. Uz to, postoje i programi i politike zasnovani na dokazima sa načinima kako se to može postići. Strategije se fokusiraju na povećanje zaštitnih faktora u porodici, poput postavljanja jasnih granica i stvaranja zdravih veza; i u zajednici, poput uspostavljanja politika koje ograničavaju dostupnost supstanci, te osiguravaju dostupnost resursa poput zdravstvene zaštite i sigurnog smeštaja. Programi u školama usmereni su na stvaranje prilika za proaktivno uključivanje i očekivanja za akademska postignuća, kao što je smanjenje porodičnih sukoba i porodičnih stavova koji su povoljni za upotrebu supstanci, te promena politika zajednice kako bi se smanjila dostupnost droga i alkohola.
Oporavak se, takođe, odnosi na stvaranje okruženja u kojem ljudi u procesu oporavka mogu da uspeju, i dok ljudi koji se bave prevencijom mogu da razumeju ovaj koncept, možda nisu upoznati sa intervencijama zasnovanim na dokazima. Jedna od takvih intervencija je podrška osoba sa iskustvom koja stvara lične veze i novu mrežu ljudi koji ne koriste supstance. Stambeni objekti za oporavak, gde ljudi žive u okruženju slobodnom od droga sa osobama sa iskustvom i gde se podstiču na volontiranje, rad ili obrazovanje, još je jedna od opcija. Poslodavci naklonjeni oporavku i programi oporavka na univerzitetima intervencije su koje pružaju podršku ljudima u potrazi za svrhom i smislom oporavka. Često, kada se pojedinac oporavi, oporavi se i porodica, a neki programi pomažu u razvijanju odnosa sa manje konflikata i jasnijim granicama unutar same porodice.
Programi prevencije zasnovani na dokazima stvaraju osećaj pripadanja, povezanosti i zajedništva kod omladine, a usluge podrške tokom oporavka čine to isto za osobe svih starosnih doba koje se oporavljaju.
Uzimajući u obzir ovu široku perspektivu, očigledne su dodirne tačke prevencije i oporavka.
- Norme zajednice su bitne. Norme zajednice koje ne odobravaju korišćenje alkohola i droga od koristi su mladima dok uče da donose odluke u vezi sa supstancama, a od koristi su i ljudima u procesu oporavka dok teže životu bez supstanci (ili smanjivanju njihove upotrebe). Iz tog razloga, trenutačna klima većeg prihvatanja i legalizacije upotrebe marihuane stvara izazove za ljude u zajednicama za prevenciju i oporavak.
- Zdravstveni ekosistem. Osobe koje se bave prevencijom i istraživanjima vezanim za oporavak posmatraju pojedinca kao deo većeg ekosistema, u kojem ekonomska stabilnost, pristup zdravstvenoj zaštiti i obrazovanju, bezbedna okruženja i zdravi odnosi unutar zajednice, doprinose ukupnoj dobrobiti. Iako postoje razlike u njihovim pristupima i terminologiji, u prevenciji se oni nazivaju socijalnim determinantama zdravlja, a u oporavku se zovu četiri stuba oporavka: dom, zdravlje, svrha i zajednica.
- Fokus na dobrobit i otpornost. Tokom oporavka, ljudi se fokusiraju na izgradnju novih života ispunjenih zdravljem i dobrobiti, velikim delom kultivirajući kapital oporavka. Stručnjaci koji se bave prevencijom fokusiraju se na izgradnju rezilijencije kroz pozitivni razvoj mladih kao načina jačanja zaštitnih faktora. U osnovi, oba ova pristupa tiču se štetnih iskustava u detinjstvu i nepovoljnih iskustava u zajednici (ili loših okruženja), koja se nazivaju “par asova”. Dok prevencija ima za cilj da spreči pojavu traume i štetnih okruženja, stručnjaci za podršku u oporavku nastoje da podržavaju puteve do dobrog zdravlja putem tretiranja trauma iz prošlosti.
- Razbijanje stigme je ključno. Stigma može da zadrži korisnike supstanci, mlade koji tek počinju sa korišćenjem supstanci i odrasle koji ih koriste već godinama, izolovanim, a individualni stid i društvena stigma mogu da ih spreče da traže pomoć zbog korišćenja supstanci, kako bi se nosili sa životnim izazovima kao što su stres i problemi kod kuće, te sa mentalnim problemima poput depresije i anksioznosti. Rana intervencija od krucijalne je važnosti, kako istraživanja pokazuju da je 90% osoba kojima je dijagnostifikovana zavisnost počelo da koristi supstance u adolescenciji. Razbijanje stigme vezane za mlade koji koriste supstance, stigme zavisnosti i diskriminacije sa kojom se ljudi u procesu oporavka suočavaju kasnije u životu, kao rezultat njihove ranije upotrebe, visoko su prioritetni kako za prevenciju, tako i za oporavak.
Alison Jones Webb, MA, MPH, autorka je “Saveznici za oporavak: Kako podržati oporavak od zavisnosti i izgraditi zajednice prilagođene oporavku” (eng. Recovery Allies: How to Support Addiction Recovery and Build Recovery-Friendly Communities). Radila je kao sertifikovani specijalista za prevenciju i obučeni voditelj u oporavku.
Izvor: https://treatmentmagazine.com/the-intersection-of-prevention-and-recovery/