Učiteljica, koja je otkrila da se njena dnevna navika pijenja pretvorila u tri boce vina, jedna je od sve većeg broja profesionalaca koji traže pomoć. Tokom pandemije, ustanove za rehabilitaciju i oporavak primetile su porast broja službenika (eng. white-collar workers) koji su im se obratili za podršku.
Ekipa BBC vesti je razgovarala sa ljudima koji su bili na lečenju i onima koji se pokušavaju osloboditi kruga zavisnosti.
„Nisam mogla da izdržim ni dana bez alkohola,“ kaže Sally Cusworth, bivša učiteljica koja nije pila alkohol otkako je u junu 2020. godine krenula na rehabilitaciju.
„Što sam teže pronalazila posao, postajalo je sve gore.“
Četrdesetšestogodišnja bivša učiteljica iz Leedsa uvek je uživala u čaši ili dve vina, ali je primetila da joj je ta društvena navika postala svakodnevna smetnja.
„Što sam više napredovala na poslu, bila sam pod većim pritiskom u vezi sa Kancelarijom za standarde u obrazovanju, dečijim servisima i veštinama (eng. Office for Standards in Education, Children’s Services and Skills, Ofsted). I to je povećavalo anksioznost sa kojom sam se stvarno borila“, rekla je.
„Pila sam tokom cele svoje karijere, ali sam to pokušavala kontrolisati i pratiti.“
Problem sa alkoholom gospođe Cusworth pretvorio se u autodestruktivnost kada je uzela bolovanje 2019. godine.
Postala je fizički zavisna od alkohola. Na kraju joj je dijagnostifikovan četvrti stadijum fibroze jetre, pa je bila i blizu smrti.
Dok se vraćala kući sa posla, bivša direktorka srednje škole svakodnevno je kupovala vino, samo da bi „pila u izolaciji“.
„Stvarno sam se polako ubijala. To je sporo samoubistvo na kauču.“
Gospođa Cusworth bila je među 3,500 ljudi koji su pristupili uslugama dobrotvorne organizacije za borbu protiv zavisnosti Forward Leeds tokom prve godine pandemije.
Odlaskom na rehabilitaciju u junu 2020. godine mislila je da je to „za propalice, kao što su kriminalci“, ali sada, dve godine kasnije, radi sa dobrotvornim organizacijama kako bi pomogla drugima.
Fotografije njene prošlosti su značajan podsetnik na tvrdnju „Nemam taj izbor da li da pijem alkohol, jer bih se vratila alkoholizmu“.
Ruth Bradford iz Forward Leedsa rekla je da uz alkohol, osobe koje konzumiraju kanabis, kokain i ketamin doprinose znatnom porastu broja osoba kojima je potrebna podrška.
U međuvremenu u Doncasteru, kolektiv organizacije Aspire Drug & Alcohol Services izjavio je da su se upućivanja u njihov centar u gradu povećala za više od 200% u poslednje dve godine, a broj javljanja zaposlenih osoba raste.
Izvršni direktor Aspirea Tim Young rekao je: „Još uvek postoji velika potražnja za našim uslugama uprkos tome što se ljudi nakon pandemije vraćaju u kancelarije. Ono što vidimo je da su to ljudi koji inače ne bi došli u našu organizaciju, tako da radimo sa poslodavcima iz svih poslovnih sfera“.
Za bivšeg direktora prodaje, Neila Firbanka, osećaj svrhe, nade i prihvatanja temeljna su načela oporavka.
Rekreacijska upotreba kanabisa, ecstasyja i amfetamina gospodina Firbanka razvila se u zavisnost od heroina nakon svesne odluke da proba opioid.
Njegova želja za dozom rezultirala je sledećim „pojavio sam se u kući svog dilera, još uvek u odelu, direktno sa posla“.
Na kraju je izgubio posao, dom i porodicu jer se njegova zavisnost od droge izmakla kontroli.
Ovaj 46-godišnjak sada podržava druge da se vrate na pravi put u Aspireu, gde se lečio pre više od 20 godina.
Služba za rehabilitaciju UK Addiction Treatment (UKAT), koja vodi rezidencijalne centre u Engleskoj, izjavila je da su prošle godine 65% od svih prijema u njenih osam ustanova, činili korisnici srednje klase.
Nuno Albuquerque, viši savetnik za lečenje u UKAT-u, rekao je da su gotovo dve trećine od 3,507 ljudi primljenih na lečenje u 2021. godini bili profesionalaci, od nastavnika do izvršnih direktora i glavnih izvršnih direktora u oblastima kao što su finansije i zdravstvo.
Polovina od 2,872 preporuka u 2020. godini se odnosila na profesionalce, rekao je.
Forward Leeds i druga dobrotvorna organizacija za borbu protiv zavisnosti We Are With You su imali slično iskustvo u Leedsu i Lincolnu.
Shaaron Jackson, iz Guiseleya, zapadnog Yorkshirea, kaže da je bila zavisna od alkohola većinu svog života, a njena zavisnost proizlazi iz traume iz detinjstva.
Pedesetčetvorogodišnja bivša glumica kaže da je prepoznavanje problema najteži korak u dobijanju pomoći.
“Mislim da je to zato što i dalje, čak i sada, to doživljavamo kao propust. Vidimo to kao slabost, a i zajednica to gleda na isti način.“
„Mislim da se zato ova vrsta zloupotrebe dešava iza zatvorenih vrata. Ljudi se plaše da o tome otvoreno govore. “
“U oporavku vodimo veoma iskrene razgovore. Ali onda kada izađemo u ostatak društva, postaje teško.”
Gospođa Jackson pila je dve litre votke dnevno pre smrti svoje majke i pokušaja samoubistva koji su 2020. godine izazvali njeno buđenje.
Pomoć na pauzi za ručak
Najnoviji vladini podaci pokazuju da je 275,896 odraslih osoba koristilo droge i alkohol između aprila 2020. i marta 2021. godine, u poređenju sa 270,705 prethodne godine.
Međutim, došlo je do pada broja onih koji su krenuli na lečenje sa 130,490 u vreme pandemije 2020.-2021. godine, u odnosu na 132,124 u 2019.-2020. godini.
Informacije sa terena sugerišu suprotno:
Gospodin Firbank je rekao: „U proseku 40 novih ljudi nam se obrati svake sedmice zbog problema sa drogama i alkoholom, što je više nego dvostruko u odnosu na brojke pre pandemije.“
Pandemija je takođe promenila način na koji ljudi mogu pristupiti podršci u borbi protiv zavisnosti.
Ruth Bradford iz Forward Leedsa je rekla da su se morali prilagoditi.
„Imali smo mnogo felksibilniji pristup prema potrebama osoba koje nam se javljaju.“
„Kada su na pauzi za ručak, mogli smo imati telefonski ili Zoom razgovor sa njima i znamo da je to bilo jednako učinkovito kao i konsultacije licem u lice.“
„To im je pomoglo da se više povežu sa nama i dovrše svoja tretmanska putovanja.“
Dok je prelazak na digitalne usluge podrške podstaknuo broj korisnika, stigma ljudi koji pristupaju podršci i dalje postoji, kaže Dan Hunt, koordinator za angažman zajednice u dobrotvornoj organizaciji We Are With You.
„Ima još puno posla oko droga i alkohola i mislim da ih moramo početi tretirati kao zdravstveno stanje.“
„Postoji tolika stigma vezana za tip ljudi koji pristupaju servisima za drogu i alkohol da se oni plaše doći ili potražiti pomoć, jer ne osećaju da pripadaju toj istoj skupini pojedinaca.“
Gospođa Jackson je podržala navedeno gledište rekavši: „Ljudi gledaju na zavisnost kao da neko na ulici prosi ili izgleda neuredno i misle „to je lice zavisnosti“. A zapravo nije.“
„Zavisnost ne bira, u tome je stvar. To nisu samo siromašne osobe koje žive na ivici, već i najbogatiji i najuspešniji ljudi.“
Izvor: https://www.bbc.com/news/uk-england-leeds-61968290