Nedavno su David Best i Dan Lubman objavili članak na temu „Paradigma oporavka: Model nade i promene za zavisnost od alkohola i droga.“ Imao sam razloge da ga ponovo pročitam ove nedelje i pronašao sam dosta toga ohrabrujućeg. U nastavku su neke ključne poruke iz tog članka, zajedno sa mojim komentarima koji su napisani u Italic fontu.
Putevi oporavka
Dennis i njegove kolege su 2005. godine objavili longitudinalne podatke iz uzorka uzetog iz javnog programa tretmana oporavka u Sjedinjenim Američkim Državama, sugerišući da je prosečno vreme od početka upotrebe supstanci do stabilnog oporavka oko 27 godina.
Potrebna nam je dugoročna podrška za pojedince. Potrebni su nam novi načini za ubrzavanje oporavka, pri tome čuvajući osobe sigurnim što je više moguće.
Prema izveštaju internacionalnih dokaza vođenih od strane Centra za lečenje zavisnosti, epidemiološke studije pokazale su da u proseku 58% osoba sa hroničnom zavisnošću postiže stabilan oporavak, iako se stope kreću od 30-72%, ali kako Warner kaže, za mentalno zdravlje, ovo ne znači potpuna remisija. Umesto toga, to može značiti da osobe prevazilaze svoje simptome kako bi vodile smislene i ispunjene živote, uključujući značajan doprinos porodici, zajednici i društvu.
Oporavak je stvarnost i ima kumulativne efekte izvan pojedinca.
Kvalitet života
U Velikoj Britaniji, Hibbert i Best intervjuisali su bivše alkoholičare koji su bili u apstinenciji najmanje godinu dana. Ne samo da postoje jasni dokazi o napretku u oporavku, već i oni koji su trezni preko pet godina i u aktivnom su oporavku, imaju bolje rezultate u domenu društvenog kvaliteta života od šire javnosti.
Oporavak poboljšava kvalitet života.
U pratećoj studiji sprovedenoj u Glazgovu od 205 bivših alkoholičara i heroinskih zavisnika u oporavku, najjači prediktori boljeg kvaliteta života su uključivanje u više aktivnosti (volontiranje, edukacija i trening, posao i porodica) i više vremena provedenog sa drugim ljudima u oporavku.
Da bi se poboljšao kvalitet života onih koji traže oporavak, potrebno je ohrabriti njihovo učešće u aktivnostima zajednice i povezati ih sa drugim osobama u oporavku.
Ljudi su bitni
Jedna od najvažnijih stvari koje mi znamo o oporavku jeste da su drugi ljudi bitni. Rešavanjem ozbiljnih problema u vezi sa drogama i alkoholom, povezano je sa procesom socijalne i kulturalne podrške. Generalna i socijalna podrška usredsređena na apstinenciju utiče na ishode oporavka, ali upravo je podrška sa fokusom na apstinenciji ključna za dugotrajni oporavak.
Ljudima su potrebni ljudi za oporavak. Podrška usredsređena na apstinenciju je važna. (Iako apstinencija nije preduslov za oporavak.)
U nasumičnom (randomiziranom) ispitivanju među alkoholičarima koji završavaju detoksikaciju, učesnici su prošli ili „standardno upravljanje slučajevima“ ili „podršku za umrežavanje“ sa ciljem dodavanja bar jedne trezne osobe na društvene mreže alkoholičara koji su završili detoksikaciju. Stope recidiva u grupi u kojoj je uslov bio uključenje u „podršku za umrežavanje“ bile su za 27% niže od stopa u okviru grupe sa standardnim uslovima za lečenje, naglašavajući ključnu ulogu podrške pojeedincima sa ličnim iskustvom zavisnosti i oporavka u omogućavanju dugoročnog oporavka i ključnog principa „društvene ekspanzije oporavka“
Umrežavanje pojedinaca sa ličnim iskustvom zavisnosti i oporavka ima snažan uticaj na ishode i smanjuje stopu recidiva. Oporavak je zarazan.
Smanjenje štete je neophodno
Kako trajanje zavisnosti obično prelazi četvrt veka, biće potrebne različite intervencije u različito vreme. Od ključne je važnosti da podržimo i uključimo ljude sa dugotrajnim problemom alkohola i droga, sve dok ne budu spremni da naprave dugoročne promene. Ovo uključuje ponudu pristupa smanjenju štete.
Smanjenje štete važan je aspekt podrške osobama na putu oporavka i trebao bi biti sastavni deo servisa za podršku.
Profesionalci mogu pomoći
Zdravstveni profesionalci mogu dati nadu da je oporavak moguć i trebali bi biti svesni da njihov odnos može biti ključna „prekretnica“ na putu oporavka pacijenta, delujući kao „most“ za grupe i pojedince koji uspešno demonstriraju i modeliraju oporavak za druge, kao i uključivanje članova porodice.
Profesionalci mogu podržati pojedince da promene svoj smer i povezati ih sa uzajamnom podrškom i drugim resursima za oporavak u zajednici (npr. Organizacije čiji se rad bazira na ličnom iskustvu u oporavku – eng. Lived experience recovery organisations – LERO’s).
Prava u oporavku su građanska prava
Poslednjih godina smo naučili da se oporavak ne dešava izolovano i da oporavak ima moć socijalnog (društvenog) pokreta sličnog pokretima za građanska prava.
To se i dalje dešava, iako je moje zapažanje da je još uvek u fazi „oluje“ (eng. storming) sa previše frakcija i trenja, iako je postignut opšti napredak.
Da rezimiramo
Iako je zavisnost hronični recidivni poremećaj, većina ljudi se oporavi, što ima benefite kako za pojedince, tako i za zajednicu. U okviru područja mentalnog zdravlja, usvajanje modela oporavka može doneti značajne benefite pojedincima i njihovim porodicama, može podstaknuti nadu u zajednicama i predstavlja isplativ pristup za pružanje intervencija. Ovaj pristup se spremno pozajmljuje za lečenje zavisnosti.
Izvor: https://recoveryreview.blog