U postojećim modelima tretmana zavisnosti implicitno se pretpostavlja da se zdravlje porodice spontano poboljšava nakon što član porodice koji je zavisan započne proces oporavka. Ova pretpostavka očigledna je u nedostatku modela tretmana usmerenih na porodicu i nedostatku praćenja funkcionisanja porodice i zdravlja članova porodice nakon završetka tretmana. Stephanie Brown učinila je veliku uslugu kada je opisala uticaj oporavka od zavisnosti na porodični sistem kao „traumu oporavka“. Njen rad ističe dve ključne istine: 1) oporavak može da poremeti porodice čije su uloge, pravila i rituali bili organizovani oko aktivne zavisnosti i 2) članovima porodice i čitavim porodičnim jedinicama potrebna je trajna podrška tokom procesa oporavka.
Postoji mnogo prepreka koje ometaju oporavak porodice od zavisnosti. Jedna od najkritičnijih je kumulativni efekat anticipacijskog tugovanja (eng. anticipatory grief – AG, u nastavku teksta). AG je proces u kojem tuga počinje jer očekujemo neposredan gubitak. To je proba, postepeno opraštanje od osobe, koja se odvija kako se voljena osoba približava smrti ili kako doživljavamo nadolazeće seljenje prijatelja ili kraj emotivnog odnosa. AG je posebno očigledan kada su porodice doživele brojna iskustva smrtnih slučajeva člana porodice sa terminalnom bolešću. AG pomaže članovima porodice da se pripreme za krajnji događaj gubitka i može da se doživi toliko intenzivno i potpuno da neki članovi porodice ne osećaju mnogo emocija kada se očekivana smrt dogodi. Iako takav nedostatak emocija može da izazove osećaj krivice kod njih samih i osude od strane drugih, često ne odražava nedostatak tuge, već to da je produženi proces tugovanja završen prerano.
Za porodice koje se suočavaju sa zavisnošću člana porodice, svaka neočekivana odsutnost, svaki telefonski poziv usred noći i svaki zvuk na vratima izaziva slike povreda i smrti. Ovi utemeljeni strahovi ponavljaju se i doživljavaju svakim novim događajem, svaki put označavajući korak fizičkog i emocionalnog distanciranja. Kada se umesto smrti, osoba upusti u proces oporavka i potraži naš ponovni emocionalni angažman u svom životu, suočavamo se sa teškim pitanjem: „Mogu li, i na koji način, ponovno da otvorim svoje srce nekome čije su prethodne reči bile tako nepouzdane i koga sam, radi sopstvenog preživljavanja, morao emocionalno da sahranim?“ Nadu, poverenje i naklonost je teško i ponekad nemoguće povratiti u takvim okolnostima.
Članovi porodice koji čitaju ovo, znajte da je takva reakcija normalna. Nastavite da se zaštićujete testirajući ovaj proces ponovnog rođenja. Pružajte bezuslovnu ljubav koliko god možete i gradite svoje poverenje postepeno. Ovaj proces ozdravljenja odnosa trajaće dugo i u međuvremenu će vaša ljutnja zbog prošlih uvreda i razočarenja morati da pronađe zdrav izlaz. Znajući ovo, prognoza oporavka vašeg člana porodice poboljšaće se vašom sposobnošću za brigu i podršku, bez obzira na to koliko na početku ta podrška bila ograničena. Znajte da ljudi svakog dana mogu i počinju ceo životni proces oporavka i da oporavak često donosi progresivnu transformaciju u karakteru osobe i njenim vrednostima. Ponovno se povežite sa članom porodice kao sa novom osobom. Pridružite im se u ovom skoku vere u oporavak, radi njih i radi vas.
Za članove Lazarus Society (one koji ulaze u proces oporavka) koji čitaju ovo, budite strpljivi prema svojoj porodici i prijateljima. Setite se štete koju ste naneli tim odnosima. Setite se kako se vašim rečima nije moglo verovati. Govorite svojim delima, a ne novim obećanjima. Povratak poverenja i naklonosti će potrajati, u nekim slučajevima veoma dugo. Morate da pristupite tim odnosima kao nova osoba. Osoba koja ste bili i postali kroz svoju zavisnost je mrtva i sahranjena u umovima i srcima onih koje sada pozivate da ponovno uđu u vaš život. Budite strpljivi dok oni odbacuju teret vaših prethodnih odnosa i ponovo uče da vam veruju i vole vas.
Anticipacijsko tugovanje raste i štiti vas tokom aktivne zavisnosti, ali mora da bude prevaziđeno u procesu oporavka.