SAD se suočavaju sa krizom javnog zdravlja povezanom sa zloupotrebom psihoaktivnih supstanci i zavisnošću. Prema podacima Nacionalnog centra za statistiku zloupotrebe droga, 139.8 miliona Amerikanaca uzrasta od 12 i više godina pije alkohol, dok njih 14.8 miliona ima poremećaj upotrebe alkohola, poznat i kao zloupotreba alkohola, zavisnost od alkohola ili alkoholizam. Pedeset tri miliona, odnosno 19.4% osoba uzrasta od 12 i više godina, konzumiralo je ilegalne lekove ili zloupotrebljavalo lekove na recept u poslednjih godinu dana. Skoro 60 miliona ljudi konzumira duvan.
Ukoliko se alkohol i duvan pridruže kategoriji nedozvoljenih supstanci, 165 miliona — ili 60.2% Amerikanaca uzrasta od 12 i više godina trenutno zloupotrebljava opijate. Sedamdeset procenata konzumenata nedozvoljenih supstanci zaposleno je sa punim ili na pola radnog vremena.
Prema Nacionalnom institutu za zloupotrebu droga, procenjuje se da su troškovi zloupotrebe alkohola, duvana i psihoaktivnih supstanci zapanjujući, te da premašuju 740 milijardi dolara godišnje. Ovi troškovi uključuju porast troškova zdravstvene zaštite, troškove kriminala i oko 81 milijardu dolara izgubljene produktivnosti na radnom mestu usled odsustva, prividnog prisustva i fluktuacije zaposlenih.
COVID-19 drastično je pogoršao problem i pogođena su sva radna mesta, a ne samo oni koji zapošljavaju neophodne radnike. Tegobe i dugotrajno ljudsko devastiranje neki nazivaju „pandemijom unutar pandemije“. Naime, Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (eng. CDC, The Centres for Disease Control and Prevention), nedavno je izneo podatak da je više od 100.000 ljudi umrlo od predoziranja drogom u periodu od godinu dana, zaključno sa aprilom 2021. godine.
Kako poslodavci mogu da se pobrinu za svoje zaposlene, smanje rizik i spreče finansijski gubitak? Dok se neki poslodavci fokusiraju na to da stvore Radno mesto bez droga, drugi sve više pokušavaju nešto novo. Radno mesto pogodno za oporavak postaje sve popularnije.
Radno mesto bez droga
Predsednik Ronald Regan je 1988. godine usvojio Zakon o Radnom mestu bez droga (eng. DFWA, Drug-free Workplace Act). Taj Zakon se odnosi na kompanije sa federalnim ugovorima većim od 100.000 dolara i sve primaoce federalnih sredstava. Ove kompanije moraju da uspostave i održe Radno mesto bez droga u skladu sa zahtevima zakona, kako bi dobile federalne ugovore ili bespovratna sredstva.
DFWA zahteva od poslodavaca da uspostave politiku bez droge i obaveste svoje zaposlene da je ilegalna proizvodnja, distribucija, posedovanje ili konzumacija kontrolisanih supstanci na radnom mestu zabranjena.
Preduslov za zaposlenje u okviru Radnog mesta bez droge je poštovanje zahteva koje propisuje Zakon. Stoga poslodavci moraju zaposlenima pružiti informacije o pravilima i procedurama, kao i o njihovim pravima s obzirom na to da disciplinski postupak koji može biti pokrenut usled kršenja politike Radnog mesta bez droge.
Zakon takođe nalaže kompaniji da obezbedi programe podizanja svesti o drogama, osmišljene tako da edukuju zaposlene o opasnostima vezanim za zloupotrebu droga. Drugi aspekti zakona zahtevaju od kompanije da zaposlenima obezbedi programe savetovanja, lečenja i rehabilitacije.
Neki bi mogli reći da je primarni fokus Radnog mesta bez droga na poštovanju ili usklađenosti poslovanja sa Zakonom, pri čemu je dobrobit zaposlenih od sekundarnog značaja. Međutim, u praksi, ovaj Zakon ima manju snagu primene od drugih federalnih zakona (na primer OSHA, ADA i tako dalje), ali je veoma važan instrument u podizanju svesti o zloupotrebi psihoaktivnih supstanci na radnom mestu.
Kao i drugi poslodavci, poslodavci na Radnom mestu bez droga se suočavaju sa mnogim izazovima dok se trude da privuku i zadrže zaposlene. Ovo važi čak i u idealnim uslovima na tržištu rada, ali posebno tokom aktuelne globalne pandemije gde je trenutno tržište rada daleko od idealnog.
Na primer rekreativna upotreba marihuane sada je legalna u 19 država i dodatno u okrugu Columbia (DC). Pored toga, 36 država, uključujući okrug Columbia, legalizovalo je upotrebu marihuane u lekovite svrhe. Ova realnost dodatno otežava poslodavcima na Radnom mestu bez droga proces zapošljavanja.
Radno mesto pogodno za oporavak
Umesto da se fokusira na ispunjavanje zakonskih legislativa, Radno mesto koje je pogodno za oporavak nudi saradnički pristup u rešavanju problema zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, zavisnosti i oporavka na radnom mestu.
Inicijativu Radno mesto pogodno za oporavak pokrenuo je 2018. godine guverner New Hampshire, Chris Sununu. Inicijativa podstiče poslodavce u javnom i privatnom sektoru, zaposlene i zajednice da zajedno rade na podizanju svesti o poremećaju upotrebe supstanci. Istovremeno, ovi poslodavci su ohrabreni da istraže načine zadovoljavanja potreba zaposlenih koji su u oporavku, onih koji su radoznali i žele da saznaju nešto više o oporavku, ili onih koji žele da pristupe resursima neophodnim za pružanje pomoći prijateljima, porodici ili drugim voljenim osobama koje se bore sa poremećajem upotrebe supstanci.
Pored pružanja podrške i pristupa resursima zajednice, ove inicijative nastoje da smanje ili eliminišu barijere, kao što je stigma, uz istovremeno stvaranje psihološki bezbednog okruženja za rad.
Lideri u obezbeđivanju Radnog mesta pogodnog za oporavak shvataju da je stabilno zaposlenje suštinska komponenta dugoročnog oporavka. Stalan posao donosi dobrobit ne samo zaposlenom, već i njegovoj porodici, kompaniji i široj zajednici.
Kompanije koje učestvuju u inicijativama Radno mesto pogodno za oporavak ostvaruju direktnu korist u svojim poslovnim rezultatima. Na primer, Savet za nacionalnu bezbednost izveštava da kompanije u proseku uštede 8.500 dolara za svakog zaposlenog koji se oporavi od poremećaja upotrebe supstanci. Ista studija pokazuje da zaposleni u oporavku u proseku odsustvuju sa posla 3,6 radnih dana manje u odnosu na ostale zaposlene svake godine.
Na kraju, kompanije koje sprovode inicijative za oporavak na radnom mestu, pružaju svojim zaposlenima potrebnu psihološku sigurnost da bi se razbila stigma koja je inače povezana sa poremećajima upotrebe supstanci, zavisnosti i oporavka.
Neke inovativne kompanije bi trebale razmotriti implementaciju Radnih mesta pogodnih za oporavak u sklopu svojih inicijativa Pravo na različitost i inkluzija. Mnoge kompanije već sponzorišu grupe resursa zaposlenih (eng. ERG, Employee Resource Groups) koje predvode zaposleni. Salesforce je primer kompanije koja je koristila ovakav pristup, što je rezultovalo stvaranjem Zajednice za borbu protiv zavisnosti, koja je počela sa radom sa samo četvoro zaposlenih, a sada je taj broj porastao na više od 1.000 zaposlenih.
Grupe zaposlenih na Radnom mestu pogodnom za oporavak su u mogućnosti da pruže pomoć kada su u pitanju velike promene u kulturi radnog mesta. Ove grupe sarađuju sa pružaocima usluga oporavka u zajednici i rade na planiranju, organizovanju i sponzorisanju događaja, programa i aktivnosti vezanih za oporavak. Prema Centru za kontrolu i prevenciju bolesti, povećanje svesti i razumevanja kroz obuku i obrazovanje, temeljno je za usvajanje zdravih obrazaca ponašanja.
Organizacije poput Međunarodnog centra za edukaciju o zavisnosti i oporavku obučavaju licencirane moderatore za podizanje svesti o zavisnosti, kako bi oni te programe i druge aktivnosti obuke preneli na zaposlene i menadžere, a koji na taj način dopunjavaju postojeće usluge Programa za pomoć zaposlenima (eng. EAP, Employee Assistance Program).
Što više radnih mesta normalizuje razgovore o zloupotrebi supstanci, zavisnosti i oporavku, veća je verovatnoća da će se zaposleni proaktivno povezati sa pružaocima usluga Programa za pomoć zaposlenima (eng. EAP, Employee Assistance Program ) ili sa drugim resursima vezanim za zavisnost i oporavak u zajednici. Ovaj proaktivni pristup je mnogo bolji od čekanja da dođe do nesreće ili kritičnog incidenta.
Inicijativa Radno mesto pogodno za oporavak je prešla dug put od kada je pokrenuta u New Hampshire sa samo 29 kompanija koje su učestvovale u pilot programu. Do kraja 2020. godine, 279 firmi se prijavilo da učestvuje u inicijativi, koja uzima zamah i nastavlja da raste i izvan New Hapmshire.
Trenutno preko 20 država radi na implementaciji sopstvenih inicijativa Radno mesto pogodno za oporavak. Da biste saznali više, delimičnu listu država koje sponzorišu inicijative i resurse za oporavak na radnom mestu možete pronaći ovde.
Uprkos aktuelnim izazovima vezanim za zavisnost u našem svetu nakon Covid pandemije, poslodavci više nego ikada prepoznaju vrednost privlačenja i zadržavanja vrhunskih talenata. Stvaranjem Radnog mesta pogodnog za oporavak poslodavci stvaraju zdrava radna mesta na kojima su zaposleni u mogućnosti da lako dobiju pomoć koja im je potrebna, a sve kako bi na poslu dali sve od sebe.
Izvor: