Od juna 2022. godine, 37 američkih država usvojilo je zakone o medicinskom kanabisu, a 19 država je legalizovalo rekreativni kanabis. Kanabis se pokazao korisnim za niz stanja kao što su epileptični napadi u detinjstvu, mučnina, povraćanje i gubitak apetita kod osoba sa HIV/AIDS-om.
U međuvremenu, pojavila se nova generacija proizvoda od kanabisa, vođena marketingom koji pokreće industriju vrednu više milijardi dolara. Prosečni udeo THC-a (tetra – tetrahidrokanabinola, psihoaktivne supstance koja potencijalno izaziva zavisnost) u duvanskim proizvodima od ove biljke je porastao sa 1 na 4% tokom 70tih godina prethodnog veka i sa 15 na 30 % u današnjim apotekama za izdavanje kanabisa. Hrana i elektronske cigarete sa kanabisom mogu sadržati i veću koncentraciju THC-a.
Iako raste ubeđenje javnosti da je kanabis bezopasna supstanca, dugoročne koristi i rizici upotrebe kanabisa ostaju nejasni. Međutim, pojavio se jedan dosledan obrazac istraživanja: uporna, dugoročna upotreba kanabisa može imati posledice na kognitivne procese u srednjim godinama.
Nova istraživanja o upotrebi kanabisa i kognitivnim posledicama u srednjim godinama
Nedavno objavljeno istraživanje u The American Journal of Psychiatry pomno je pratilo gotovo 1.000 osoba na Novom Zelandu od 3 do 45 godina kako bi se razumelo kakav uticaj ima upotreba kanabisa na moždane funkcije. Istraživački tim je otkrio da su pojedinci koji su koristili kanabis duži vremenski period (nekoliko godina ili više) i intenzivno (barem jednom sedmično, iako ga je većina u njihovoj studiji koristila više od četiri puta sedmično) pokazivali oštećenja u nekoliko kognitivnih domena.
IQ dugoročnih korisnika kanabisa opao je u proseku za 5,5 bodova od detinjstva, a postojali su i deficiti u brzini učenja i obradi u poređenju s ljudima koji nisu koristili kanabis. Što je pojedinac češće koristio kanabis, to je veće rezultirajuće kognitivno oštećenje, što ukazuje na potencijalnu uzročnu vezu.
Istraživanje je takođe utvrdilo da su ljudi koji su dobro poznavali ove dugogodišnje korisnike kanabisa primetili da su oni razvili probleme s pamćenjem i pažnjom. Gore navedeni rezultati su postojali čak i kada su autori istraživanja kontrolisali faktore kao što su zavisnost o drugim drogama, socioekonomski status u detinjstvu ili početna inteligencija u detinjstvu.
Uticaj kanabisa na kognitivne procese bio je veći od uticaja alkohola ili duvana. Dugogodišnji korisnici kanabisa imali su i manji hipokampus (region mozga odgovoran za učenje i pamćenje). Zanimljivo je da, pojedinci koji su koristili kanabis manje od jednom sedmično, bez istorije zavisnosti, nisu imali kognitivne nedostatke povezane sa kanabisom. Ovo nam sugeriše da postoji i rekreativna upotreba koja možda neće dovesti do dugoročnih kognitivnih problema.
Potrebno je više studija o upotrebi kanabisa i njegovom uticaju na mozak
Ovo istraživanje je samo jedno od nekoliko istraživanja koja sugerišu da postoji veza između dugoročne, uporne upotrebe kanabisa i kognicije. Ipak, potrebno je još istraživanja kako bi se ustanovila uzročna veza i istražilo na koji način dugoročna upotreba kanabisa može uticati na rizik od razvoja demencije, budući da je kognitivno oštećenje tokom srednjih godina povezano s većim stopama demencije.
Šta trebate učiniti ako osetite kognitivne probleme usled upotrebe kanabisa?
Neki ljudi koji dugi vremenski period konzumiraju kanabis mogu razviti moždanu maglu, imati smanjenu motivaciju i poteškoće s učenjem ili poteškoće s pažnjom. Simptomi su obično reverzibilni, iako upotreba proizvoda s većim sadržajem THC-a može povećati rizik od razvoja kognitivnih problema.
Ukoliko imate kognitivne probleme povezane sa upotrebom kanabisa razmotrite sledeće:
- Pokušajte postepeno smanjivati. Postepeno smanjujte količinu (sadržaj THC-a) kanabisa koju koristite ili broj korišćenja tokom nekoliko sedmica, posebno ako ste imali iskustva u odvikavanju od kanabisa.
- Sarađujte sa svojim lekarom. Budite iskreni sa svojim lekarom o vašim kognitivnim problemima, jer i drugi medicinski ili psihijatrijski faktori mogu biti u pitanju. Vaš lekar vas takođe može usmeravati u postepeno smanjenje upotrebe kanabisa i kako bi vam odvikavanje bilo prijatnije, koristeći druga sredstva podrške. Nažalost, većini pacijenata nije ugodno razgovarati sa svojim lekarom o upotrebi kanabisa.
- Dajte sebi vremena. Može proći i do mesec dana pre nego što osetite poboljšanje nakon smanjenja doze, jer kanabis može ostati u telu dve do četiri nedelje.
- Pokušajte objektivno pratiti kognitivne funkcije. Korišćenje aplikacije ili testa objektivnosti kao što je mini ispitivanje mentalnog statusa za praćenje funkcije vašeg mozga može biti preciznije od samoposmatranja. Vaš lekar za mentalno zdravlje može vam pomoći u primeni povremenih kognitivnih procena.
- Razmotrite alternativne strategije. Funkcija mozga nije statična, poput boje očiju ili broja prstiju na našim stopalima. Aerobik, osvešćivanje, meditacija i psihoterapija mogu dugoročno poboljšati kognitivno stanje.
Kanabis je uzbudljiva, ali kontroverzna tema koja je izazvala i uzbuđenja i skepticizam. Važno je da pojedinci i zdravstveni radnici stave naglasak na istraživačke studije, a ne na špekulacije ili lične priče. Nova istraživanja koja sugerišu vezu između upotrebe kanabisa duži vremenski period i neurokognicije trebala bi izazvati zabrinutost kod kreatora politika, pružaoca usluga i pacijenata.
Izvor: