20.08.2022.
U poslednjem članku ovog trodelnog serijala delimo inspirativnu priču o mladoj ženi i njenoj borbi sa zavisnošću. Njena priča, objavljena uz njenu saglasnost, uključuje tragediju koja bi za mnoge bila nepremostiva. Ovo je potresna lekcija o upornosti i nadi, ali više od svega, pokazuje moć zajednice u menjanju i u konačnici spašavanju života.
Neka imena promenjena su radi privatnosti.
Tesha je bila inteligentna i lepa djevojka, puna životnih potencijala. Odrasla je pored komšinice kojoj je verovala i koju je smatrala uzorom.
Međutim, kada je imala oko 12 godina, u vreme kada je njena mladost još bila zaokupljena nevinošću i umom u razvoju, komšinica je počela da je upoznaje sa sve opasnijim drogama. Kada je imala 18 godina, Tesha je bila okružena ljudima koji su imali pristup heroinu i drugim štetnim supstancama koje utiču na mozak.
Ono što je počelo jednostavnom, detinjom radoznalošću, brzo je dovelo do zavisnosti od koje nije mogla da pobegne.
“Mnogo mi se svideo uzbudljiv ritual pronalaženja, nabavljanja, pripreme i ubrizgavanja droge. Upoređivala sam osećaj ubrizgavanja heroina sa trenutnim rajem. Nažalost, taj osećaj trajao je samo kratko, a ja sam htela još i odmah. Ukoliko ne bih pronašla više droge ili nisam imala novca da je nabavim, bila bih toliko bolesna da skoro da nisam mogla da funkcionišem”. Tesha je znala da joj je potrebna pomoć, pa je dobrovoljno potražila lečenje. Doktor joj je prepisao lekove namenjene lečenju zavisnosti od opijata. Nažalost, uz njene recepte, nisu joj ponuđeni potrebni resursi koji bi dopunili i pomogli njen oporavak; nije napravljena nikakva odredba koja bi se bavila njenim mentalnim zdravljem ili njenom potrebom za podrškom zajednice, što se kasnije pokazalo od ključnog značaja. I dalje tragajući za osećajem pobuđenosti, okružena ljudima, mestima i stvarima koje su održavale njenu zavisnost, nije uzimala lekove kako je propisano, već je menjala doze, opasno pojačavajući efekte lekova, nastavljajući da koristi heroin.
Iako nije imala alate koji su joj bili potrebni da pobegne iz začaranog kruga, Tesha je znala da se povređuje i brzo se usmerila prema onome što sada naziva “dnom”. U nadi da će okončati svoju zavisnost od droge bez veće podrške, okrenula se alkoholu.
“Većinom sam pila alkohol po ceo dan, pokušavajući da nadoknadim nedostatak buprenorfina u svom organizmu“, opisuje Tesha. Toliko često je pila da je čak počela da skladišti alkohol u automobilu, tako da je uvek imala nešto sa sobom. “Vozila sam se sa svojom četvorogodišnjom kćerkom Shay u autu dok sam redovno bila u alkoholisanom stanju.” U ovoj ključnoj tački priče, ona i njeni voljeni bili su suočeni sa životom ili smrti.
Jedne večeri, Tesha je završila u baru u Chambersburgu sa svojom rođakom Kellie. Dok je uživala u onome što je trebalo da bude samo “nekoliko pića u baru”, njena kćerka je bila prekoputa sa prijateljicom od Kellie i njenom decom.
“Ne sećam se da sam izašla iz bara, niti se sećam da sam ušla u svoje vozilo, ni da sam imala nesreću, niti da sam odvezena u Hershey Medical Center.” Tesha se probudila dok je medicinska sestra gledala preko nje; nije shvatala zašto nije mogla da se kreće i zašto je bila vezana za bolnički krevet zajedno sa infuzijama i kateterom. Dok je pokušavala da okrene glavu, panično je raširila oči kada je shvatila da nosi medicinsku kragnu za vrat. Medicinska sestra joj je rekla: „Možda ste paralizovani od vrata nadole i imate poderanu jetru. Imali ste tešku saobraćajnu nesreću.” Tesha je odmah pomislila na svoju kćerku.
Znala je da je Shay bila sa njom ranije te večeri, pa je upitala: “Gde je moja kćerka?” Medicinska sestra je odgovorila: „Ona je na petom spratu na intenzivnoj nezi, ima krvarenje u mozgu, slomila je obe noge i ima frakturu očne duplje. Nisu sigurni da li će preživeti.”
Trenutačna panika i kajanje pogodili su Teshu kao tona cigli. Počela je da se moli: “Molim te, Bože, pusti je da živi!” Molila je Boga da spasi život njene kćerke i omogući joj da se oporavi.
Zatim je, sa druge strane zavese čula stenjanje. Pitala je medicinsku sestru: „Da li je ta osoba dobro? Šta joj se dogodilo?” Medicinska sestra je odgovorila: „To je tvoja rođaka, Kellie. Bila je sa tobom u toku nesreće. Slomila je nogu i zglob. Mnogo je boli.” Tesha se apsolutno nije sećala da je Kellie bila sa njom. Pretpostavila je da su bili u obližnjoj bolnici u Chambersburgu sve dok nije telefonskim putem razgovarala sa svojim tadašnjim dečkom koji joj je rekao da će mu trebati neko vreme da stigne, jer je ona zapravo bila u Hershey Medical Center, udaljenom više od sat vremena.
Tesha je počela da slaže delove u svom umu onoga što se dogodilo te noći, a misli su joj bile usmerene na kćerku.
Čim je Tesha uspela da ustane iz bolničkog kreveta i prošeta okolo, otišla je direktno na peti sprat da proveri kako je Shay. “Hvala Bogu, bila je budna i hrabra koliko je mogla da bude. Bila je veoma dobro sa obzirom na povrede koje je zadobila. Ljudi su bili tu da je posete i uzimali su joj igračke da se igra sa njima, kako bi je zabavili.” Četiri dana nakon što je primljena, Shay je konačno bila dovoljno stabilna da se vrati kući. Njen medicinski tim ju je savetovao da ne odlazi sa kćerkom, jer je bila pod nadzorom, kako zbog razderane jetre, tako i zbog zabrinutosti da je zbog nesreće „neadekvatan roditelj“.
Nakon što je njena jetra zarasla, planirali su da je pošalju direktno na bolničku rehabilitaciju. Tesha je bila u konfliktu: znala je da joj je potrebna pomoć, ali više od svega je želela da bude sa svojom kćerkom. Protivno savetu lekara, sama je napustila bolnicu kako bi bila sa kćerkom.
Otišli su u kuću Teshine majke, koja je imala privremeno fizičko starateljstvo nad Shay, dok Tesha ne dokaže vlastima da je sposoban roditelj. Tri dana kasnije, Tesha se prijavila u sveobuhvatni centar za rehabilitaciju i lečenje zavisnosti od droga i alkohola.
Morala je da se bori da ostane tamo zbog nedostatka zdravstvenog osiguranja i visokih troškova lečenja, ali srećom, uspela je da dobije finansijsku pomoć preko Fondacije Franklin County Drug and Alcohol, sve dok nije dobila novo osiguranje.
Nakon dvadeset i jednog dana na rehabilitaciji, Tesha je bila nervozna zbog odlaska kući, plašeći se koliko će biti teško da se suoči sa starim okidačima, ali je očajnički želela da vidi svoju bebu. Do tada je Shay skinula gips. “Njeno hodanje je i dalje bilo malo klimavo, ali je odlično napredovala”. Nažalost, ovo nije bio kraj njene noćne more, a Teshini strahovi šta će se dogoditi kada napusti rehabilitaciju su se ostvarili. Doživela je recidiv ubrzo nakon povratka kući. Psihijatar je prepisao klonopin za lečenje njene anksioznosti, opet uz malu ili nikakvu dodatnu podršku. Tesha je prekomerno uzimala lek kao očajnički pokušaj da otupi neobičnu i neprestanu emocionalnu bol koju je osećala. Ne može mnogo toga da se seti iz tog perioda. Nakon što je video šta se dešava, njen savetnik je planirao da konfiskuje klonopin, ali kada je stigao u njenu kuću, Tesha je već popila celu flašu.
Sledećeg dana ju je odveo u Front Royal Va., da prisustvuje sastanku o oporavku anonimnih zavisniska od narkotika (eng. Almost Heaven Narcotics Anonymous). Tokom sastanka, od učesnika je zatraženo da podignu ruke tokom odbrojavanja koliko su dana bili u remisiji. Kada su stigli do remisije od “jednog dana”, Tesha je podigla ruku. Bila je ponižena, ali i ohrabrena. Bila je okružena zajednicom ljudi, svih starosnih dobi i porekla, koji su prošli kroz ista iskustva i vodili slične borbe.
Iako je svako imao svoju jedinstvenu priču i svako je bio na drugom mestu na svom putu oporavka, svi su tamo bili zajedno, svi su želeli jednu stvar: ne samo da žive, već da žive radostan i smislen život i svi su bili toga dostojni. Ova zajednica je predstavljala svetionik nade da je oporavak moguć, nadu na kojoj je Tesha večno zahvalna.
Od tog dana, 4. avgusta 2012.godine, Tesha ne konzumira drogu. Tesha sada uživa u uspešnoj karijeri i u porodici punoj ljubavi sa troje svoje i četvoro usvojene dece.
Važno je shvatiti da za ljude poput Teshe proces tu ne prestaje.
Ona vodi doživotnu bitku koja zahteva neverovatnu količinu unutrašnje snage i odlučnosti. Pronalazi utočište i u duhovnosti i u podršci zajednice onih koji istinski brinu o njoj i koji dele slične vrednosti i životne težnje.
“Danas sam veoma zahvalna za božansku intervenciju koja se dogodila u mom životu i dovela me na put oporavka kojim i danas idem. Istinsku radost pronalazim u zdravim aktivnostima i zdravim ljudima.
Cenim odnos sa svojom decom. Ako postoji jedna osoba kojoj mogu da verujem danas, to sam ja, znajući da neću uzeti piće ili drogu, bez obzira na sve! U stanju sam da budem empatična prema drugima koji pate kao i ja i da izvučem najbolje iz onoga što se dešava oko mene, bez obzira na to da li je to bolna ili radosna situacija.”
Piše Marybeth Shenberger, analitičarka javnog zdravlja.
Prvo štampano u Vesti okruga Fulton 21. januara 2021. godine.
Izvor: https://fcfpinc.org/resources/blog/a-story-of-hope-one-womans-journey-to-recovery/