“Primetila sam da ne piješ, David”, rekla je. Iako je to bilo više pitanje nego zapažanje, nisam odgovorio. Bili smo u otmenom restoranu sa našom grupom osoba sa iskustvom slaveći uspešno izvođenje treninga o tretiranju zavisnosti. Stručnjakinja za zavisnost (ni sadašnja, ni bivša koleginica), sedela je nasuprot mene za stolom sa punom čašom vina.
Već sam bio u ovakvoj situaciji nekoliko puta tokom svog oporavka, i, kako se pokazalo, drugi bi me iznova ispitivali zašto ne pijem. Mogao sam reći: “Pa ako bih pio, mogao bih na kraju izgubiti svoje blagostanje, dobro mentalno zdravlje, posao, odnose i slobodu da donosim zdrave odluke”, a bio sam dve godine u oporavku, što su sami počeci, i u tom trenutku nisam želeo da otkrijem svoju istoriju zavisnosti od alkohola.
Nezadovoljna, počela je nagađati zašto ja ne pijem. “Da li voziš?”
Rekao sam, “Ne, Pamela,” (to nije njeno pravo ime) “ne vozim”.
Poput mačke koja lovi miša, nastavila je, “Da li onda ujutru rano ustaješ??”
“Ne, ništa posebno”, odgovorio sam.
“Verovatno si onda sinoć dokasno pio”?, pitala je.
“Ne, nisam.”
Način na koji me je gledala, odavao je činjenicu da ona zahteva odgovor. “Pa David, zašto onda ne piješ?”
Popustio sam, ne toliko iz rezignacije koliko iz šale. “Kako to biva Pamela, to je zato što se oporavljam od alkohola”.
Gledala me je bezizražajno još sekundu ili dve a onda je naglo okrenula glavu u stranu i obratila se osobi pored sa pitanjem: “Zar vreme nije užasno ovih dana?” Nismo se više vraćali na temu konzumiranja alkohola.
Koliko god se činilo neverovatno, možete biti sigurni da je upravo ovako tekao razgovor.
Postojale su tri stvari koje sam izvukao iz tog susreta. Prva je bila da joj je smetalo to što ja nisam pio. Druga je bila da moje otkrivanje da sam neko ko se oporavlja nije bilo nešto što ona želi čuti. Treći zaključak je da je taj indirektni pritisak da pijem predstavljao opipljiv rizik u ovoj ranoj fazi moje apstinencije.
Budimo jasni, većini ljudi ne smeta neko ko ne pije. Uostalom, više od 20% stanovništva u UK je sada trezveno (još veći postotak vredi za mlađe ljude), ali tamo gde postoji otpor, nelagoda ili izazov, tamo se obično dešava nešto drugo.
Nekoliko puta su me na društvenim okupljanjima prozivali što ne pijem: “Sigurno bi popio piće da imaš nešto sjajno za proslaviti? Šta ako ti neko pokloni redak i poseban sladni viski – poželio bi ga probati – zar ne?” Kako se ispostavilo, sladni viski je bio moj prvi izbor pića, tako da zaista nije bilo u redu izazvati me na ovaj način.
Mislim da takva pitanja dolaze iz često neprepoznate nelagode zbog vlastitog odnosa sa alkoholom. Svakako da sam imao nezdravo interesovanje za konzumaciju sa prijateljima kada sam imao problema sa alkoholom. Postoji kultura i često, društveni pritisak da se pije. To što ne piješ može te učiniti “drugačijim”.
Rana faza oporavka izazovno je vreme. Recidiv se ne čini tako dalekim i iako je malo verovatno da će mnogi drugi doživeti rizične susrete sa stručnjacima za zavisnost u društvenim okruženjima, bilo bi glupo zanemariti veoma opasne faktore koji mogu postojati za one od nas koji su na riskantnom putu do oporavka. Jedan od tih rizika odnosi se na reklamiranje.
Iako nema mnogo istraživanja o tome kako reklamiranje alkohola utiče na one koji se oporavljaju, istraživanje koje je dostupno pokazuje visok nivo svesti o reklamiranju alkohola za ovu populaciju uz zabrinutost da takve reklame izazivaju žudnju. Savez preko 60 organizacija koje rade na smanjenju štete prouzrokovane alkoholom, (eng. Alcohol Health Alliance), je pre nekoliko godina objavio blog u kome su dve osobe u oporavku podelile svoja izazovna iskustva izloženosti reklamiranju alkohola na način koji je nemoguće izbeći. Ranjivost je jasna.
“Ima ga posvuda – od reklama koje vidite na TV-u tokom reklamnih pauza i tokom fudbalskih utakmica, do ponuda pića po sniženim cenama koje vas prate od trenutka kada uđete u supermarket.”
Peter
Kako je izvestio Alcohol Focus Scotland, brzi pregled literature od prošle godine koji su sproveli istraživači sa Nottingham univerziteta otkrio je da postoji razlog za zabrinutost (vidi ispod).
Zaključci
- Uzeti zajedno, nalazi koji su uključeni u studiju sugerišu da je verovatan efekat reklamiranja alkohola na osobe sa problemom zloupotrebe alkohola ili na osobe koje su u riziku.
- Nekoliko istraživanja izvestilo je o efektima reklamiranja alkohola kao što je uticaj na pozitivne emocije povezane sa alkoholom, kogniciju i žudnju za alkoholom, što može uticati na konzumaciju alkohola. Takođe postoji dokaz da osobe u oporavku reklamiranje alkohola percipiraju kao okidač i to predstavlja rizik u oporavku.
- Ovaj pregled pokazuje da bi uticaj reklamiranja alkohola na osobe sa problemom zloupotrebe alkohola ili na osobe koje su u riziku trebao biti zabrinjavajući.
- Buduća istraživanja trebala bi da uključe longitudinalna i eksperimentalna istraživanja kako bi se utvrdilo da li postoji uzročni efekat između reklamiranja alkohola i konzumacije alkohola kod osoba koje imaju problem zloupotrebe alkohola ili su u riziku, uključujući diferencijalne efekte između ove dve grupe i između različitih vrsta marketinga.
Kada sam se pridružio Twitteru pre nekoliko godina, te tvitao o oporavku, a ne o piću, preplavile su me reklame za alkohol pa sam ih morao jednu po jednu blokirati. Zanimljivo je da su te reklame tada zamenili oglasi za kockarske stranice. Smatrao sam da su neželjene slike frustrirajuće, iako ne posebno rizične, ali u ranom oporavku bio bih vrlo reaktivan oko toga.
“Generalno izbegavam iskušenje osim ako mu ne mogu odoleti.”
Mae West
Škotska vlada trenutno se konsultuje o smanjenju reklamiranja alkohola kako bi se smanjila privlačnost alkohola mladim ljudima, smanjio rizik za one koji konzumiraju veće količine alkohola i one koji se oporavljaju.
Za mnoge od nas koji imaju teške poremećaje upotrebe alkohola, rani oporavak je težak. Ranjivi smo. Iako osobe koje se oporavljaju možda ne žele piti, alkoholna industrija prilično je neselektivna u svom pristupu. Poput pitanja stručnjakinje u restoranu od pre toliko godina i njihovo pitanje takođe glasi: “Zašto ne piješ?” A zatim dodaju, “Trebao bi.”
Moramo da podržimo osobe na njihovom putu oporavka i pokušamo da pomognemo u smanjenju okidača. Ograničavanje marketinga je jedan od tih načina. Ako imate bilo kakvih razmišljanja o ovome, odvojite malo vremena za učestvovanje u konsultacijama.
Izvor: https://recoveryreview.blog/2023/02/19/why-are-you-not-drinking-alcohol-and-advertising/