Tokom 1970-ih i 1980-ih godina, veliki broj ljudi u Velikoj Britaniji počeo je da uzima benzodiazepine, grupu lekova poznatiju pod nazivom anksiolitici, radi suočavanja sa stresom, anksioznošću i nesanicom. Lekovi poput Valijuma (diazepam), Ksanaksa (alprazolam) i Ativana (lorazepam) brzo su postali poznati.
Kao otac mlade porodice, koji je radio dva posla kako bi sastavio kraj sa krajem i istovremeno učio za računovodstvene ispite, Beriju Haslamu brzo su od strane njegovog lekara prepisane sve veće doze Ativana, nakon što je doživeo nervni slom.
Nakon 10 godina, Haslam je prestao da koristi ovaj lek zbog sve većih kognitivnih nuspojava i nakon što mu je supruga rekla da mu se ličnost promenila. Danas, gotovo 40 godina kasnije, on nema nikakva sećanja na tih deset godina.
Međutim, amnezija nije jedini problem sa kojim se suočava. “Korišćenje benzodiazepina tokom 10 godina ostavilo mi je oštećenje mozga”, kaže on. “Nakon svih ovih godina, i dalje svakodnevno doživljavam hronične glavobolje, mentalne konfuzije, intenzivan umor i neuropatske bolove. Skeneri mozga ukazuju na postojanje tečnosti na mozgu, kao i atrofije mozga. Uticaj na moj svakodnevni život je ogroman.”
Haslam je samo jedan od mnogih ljudi širom sveta koji su se obratili The Telegraph-u i opisali svoja iskustva sa kognitivnim problemima nakon dugogodišnje, čak i decenijske upotrebe benzodiazepina.
Lori Pemberton, profesorka na koledžu u Sjedinjenim Američkim Državama, je izjavila da je razvila sve veće probleme sa gubitkom pamćenja, kao i poteškoće u koncentraciji, nakon što su joj prepisivali navedene lekove više od 30 godina. Grupa na Facebook-u pod nazivom “Beating Benzos” (Pobeđivanje benzodiazepina) prepuna je drugih ljudi sa sličnim pričama.
Iako benzodiazepini nisu namenjeni za upotrebu dužu od 28 dana u istom period, nijedno kliničko ispitivanje nije se bavilo njihovim proučavanjem u dužem vremenskom periodu, izuzetno su adiktivni zbog toga što mogu da izazovu dugotrajne promene u sistemu nagrade u mozgu, što dovodi do sve veće zavisnosti.
U poslednjih nekoliko godina, niz novih studija istakao je problem dugotrajne upotrebe benzodiazepina. Prošle godine istraživači u klinikama za lečenje zavisnosti u Holandiji otkrili su da 20% pacijenata koji su dugo koristili benzodiazepine ima značajne probleme sa kognicijom koji se kreću u rasponu od sposobnosti brze obrade informacija do pažnje.
“Nema sumnje da dolazi do oštećenja kognitivnih funkcija kod pacijenata koji su dugo uzimali benzodiazepine”, kaže Hamish McAllister-Williams, profesor afektivnih poremećaja na Univerzitetu u Njukaslu. “Kako starite, tako se i vaša kognicija pogoršava, to je slučaj kod svih nas, ali ono što mislim jeste da benzodiazepini pomeraju celu tu krivu nadole.”
Studije sugerišu da je upotreba benzodiazepina sve rizičnija sa godinama. Stariji ljudi skloniji su padovima, saobraćajnim nesrećama i imaju problema sa koncentracijom ili pospanošću tokom dana ukoliko koriste ove lekove. Sugerisana je povezanost sa demencijom, iako dokazi za to ostaju nedovoljni za donošenje zaključaka.
Još uvek ne razumemo u potpunosti zašto se to dešava. Iako je poznato da se benzodiazepini vezuju za GABA receptore, ključni deo centralnog nervnog sistema koji ima ulogu u smirivanju hiperaktivnosti nervnih ćelija povezanih sa anksioznošću, stresom i strahom, niko nije istraživao dugoročne biološke posledice uplitanja sa ovim sistemom.
“Oni su najmanje proučavani zavisnički lekovi”, kaže Keith Humphreys, profesor psihijatrije na Univerzitetu Stanford. “Benzodiazepini su depresori, u određenom smislu slični alkoholu. Znamo da alkohol tokom vremena izaziva prilagođavanje mozga koje rezultira smanjenim kognitivnim mogućnostima, tako da i benzodiazepini mogu dovesti do smanjenja određenih delova mozga u poređenju sa onim što biste očekivali u normalnom starenju. Zaista nismo sigurni.”
No, zabrinutost zbog dugoročnog uticaja benzodiazepina nije nešto što je novo. Još 1982. godine, britanski psihijatar Malkolm Lader, koji ih je opisao kao “opijum za mase”, prikazao je podatke skenera mozga nekoliko pacijenata koji su uzimali diazepam nekoliko godina, sugerišući da je njihov mozak oštećen i da je atrofirao zbog leka.
Sredinom 1990-ih godina, Haslam je dobio invalidsku penziju na osnovu odluke suda koji je utvrdio da su njegove povrede uzrokovane medicinskom greškom. Postao je zagovornik povećanja svesti o opasnostima koje nose benzodiazepini, a čak je dobio obećanje od budućeg ministra Labour kabineta, Dejvida Blanketa, da će lobirati parlamentarne akcije na ovu temu i pomogao je u uspostavljanju prvog specijalizovanog servisa Nacionalne zdravstvene službe (eng. National Health Service – NHS) za pomoć pacijentima da se odviknu od ovih lekova, 2004. godine.
Međutim, tri decenije kasnije, upotreba benzodiazepina i dalje je izuzetno visoka – prema podacima Nacionalne zdravstvene službe, između decembra 2021. i novembra 2022. godine prepisano je 8.355.533 doza ovih lekova i Haslam je i dalje frustriran zbog nedostatka političke akcije u podizanju svesti o dugoročnim problemima sa kojima se korisnici ovih lekova suočavaju. “Blanket nije ispunio svoje obećanje da pomogne žrtvama benzodiazepina”, kaže on. “Od tada nije bilo političke volje nijedne britanske političke stranke da se uhvati u koštac sa ovim nacionalnim skandalom, istinskih opasnosti ovih lekova.”
Nije samo sa benzodiazepinima povezana pojava kognitivnih problema. Antiholinergici, grupa lekova koja uključuje lekove poput akrivastina i difenhidramina za alergije i prehlade, kao i neke starije antidepresive, povezani su sa većim rizikom od demencije kada se koriste duže od nekoliko meseci.
Stariji ljudi smatraju se posebno ranjivom grupom na efekte ovih lekova jer se sa godinama usporava naša sposobnost obrade lekova, što znači da oni duže ostaju aktivni u krvotoku.
Donovan Maust, gerijatrijski psihijatar na Univerzitetu u Mičigenu, objašnjava da prekomerna upotreba bilo kojeg leka koji inhibira holinergijski sistem, kritičnu moždanu mrežu vezanu za pažnju, san i obradu čula, može izazvati ozbiljne probleme. “Čini se da dugotrajna upotreba antiholinergičkih lekova zaista doprinosi povećanom riziku od demencije”, kaže on. “To ima smisla, jer kod bolesti kao što je Alchajmerova bolest gubite holinergijske neurone.”
Neki naučnici takođe sumnjaju da takozvani Z lekovi, zajednički naziv za tablete za spavanje zopiklon, ezopiklon, zaleplon i zolpidem, takođe mogu dovesti do kognitivnih problema kada se koriste mesecima ili godinama, iako su dokazi za to manje jasni.
Kris Foks, profesor kliničke psihijatrije na Univerzitetu u Ekseteru, će voditi kliničko ispitivanje koje će početi za 18 meseci i uključiti 1.000 pacijenata koji pate od nesanice u 100 opštinskih ambulanti u Velikoj Britaniji, kako bi pokušao da shvati zbog čega neki ljudi razvijaju probleme usled korišćenja Z lekova, kao i zašto su drugi otporniji na njihove efekte. “Nema savršenog rešenja, jer iako ne biste trebali da uzimate ove lekove duže od 28 dana, ljudima je ponekad potreban san, jer nedostatak sna sam po sebi ometa kogniciju”, kaže Foks. “I neki ljudi će možda morati da ih uzimaju neko vreme.”
Međutim, zbog adiktivne prirode ovih lekova, koja pacijente čini ranjivim i veoma podložnim zavisnostima, Haslam i drugi smatraju da je potrebno više posebnih usluga unutar Nacionalne zdravstvene službe, koje će pomoći ljudima da se postepeno oslobode zavisnosti od ovih lekova. Ovaj proces je spor i kompleksan, uključuje postepeno smanjivanje doza tokom dužeg vremenskog perioda (koji može da traje više od godinu dana), a može izazvati ozbiljne simptome prekidanja kao što su napadi panike, poremećaji sna, drhtanje, mučnina i glavobolja. U slučaju benzodiazepina, naučnici su čak sugerisali da prekid zavisnosti može trajati više od godinu dana, ali ova tema dobija izrazitio malo pažnje.
“To se i dalje ne shvata ozbiljno”, priznaje Humphreys. „Možda zbog toga što, u odnosu na alkohol, kokain ili metamfetamine, ovi lekovi ne izazivaju velike probleme drugim ljudima. Mogu biti povezani sa uspavljivanjem tokom dana ili gubitkom pamćenja, ali ne izazivaju eksplozivne stvari poput nasilja i možda je to razlog zbog kog toliko malo obraćamo pažnju na ovo.”
Nakon što se godinama borio sa dugoročnim posledicama oštećenja mozga uzrokovanog benzodiazepinima, Haslam kaže da je ovo problem koji hitno zahteva veću pažnju. “Voleo bih da Laburistička stranka uvrsti ovu temu u svoj program za sledeće opšte izbore i da se konačno bavi ovom medicinskom katastrofom”, kaže on.
Izvor: ‘Thirty years on, I still have symptoms from taking benzodiazepines’ (msn.com)