Ovo nisu džointi vašeg oca. Proizvodi od kanabisa danas su, u proseku, oko pet puta jači u odnosu na prošlu generaciju.
A ipak, kanabis je više nego ikada široko prihvaćen ili lako i legalno dostupan. Rekreativna upotreba kod odraslih dozvoljena je u gotovo polovini svih saveznih država. Na tržištu su se u poslednjih nekoliko godina pojavili brojni novi proizvodi, od elektronskih cigareta do poslastica sa kanabisom.
Uz to, naprednije razumevanje razvoja mozga kod tinejdžera dodatno izaziva roditelje da se zapitaju koliko je bezbedno, ili opasno, da njihovi tinejdžeri eksperimentišu sa kanabisom.
Skoro svaki treći maturant srednjih škola izvestio je o upotrebi kanabisa prošle godine. Otprilike 20% učenika drugog razreda srednje škole i 8% učenika osmog razreda osnovne škole izvestilo je to isto. I dok je upotreba supstanci među tinejdžerima dramatično opala tokom pandemije COVID-19, prema federalnim istraživačkim podacima Nacionalnog instituta za zloupotrebu droga (eng. National Institute on Drug Abuse), ona je ostala stabilna tokom protekle godine.
Međutim, njihovo iskustvo sa kanabisom značajno se razlikuje od prethodnih generacija.
Tinejdžeri iz generacija X (1966.-1980.) i milenijalci (1981.-1996.) pušili su marihuanu sa prosečnim sadržajem THC-a od oko 4%, glavnog psihoaktivnog hemijskog jedinjenja u marihuani koje izaziva osećaj „stoniranosti“. Kod generacija posle drugog svetskog rata, nivo THC-a bio je bliži 2%.
Međutim, današnji džointi imaju prosečan sadržaj THC-a od 15-20%. Koncentrati i ekstrakti, poput onih koji se koriste u elektronskim cigaretama i poslasticama, mogu imati sadržaj THC-a od 90% ili više.
„Stvar koja zaista objašnjava veću jačinu jeste uvođenje vejpinga“, rekla je Ejmi Makarti Baluč, klinička socijalna radnica, direktorka Programa za zloupotrebu supstanci i zavisnost adolescenata u Bostonskoj dečijoj bolnici. „Jačina može da bude mnogo veća u uljima i patronama za vejping, nego kod osoba koje puše cigarete ili cvetove marihuane.“
Prema jednoj nedavnoj studiji, većina tinejdžera koji koriste kanabis izveštava o konzumiranju koncentrata. Istraživači su naveli da ovi koncentrati izlažu tinejdžere većem riziku od problema sa upotrebom supstanci u odnosu na korisnike kanabisa koji ne koriste koncentrate.
Rekon je obavio razgovor sa Makarti Baluč o tome šta roditelji treba da znaju o današnjem kanabisu i njihovim tinejdžerima Generacije Z, šta roditelji često pogrešno misle o kanabisu i na koji način mogu da započnu razgovor sa decom o upotrebi supstanci.
Ovaj intervju izmenjen je radi dužine i jasnoće.
Čini se da sve više čujemo vesti o opasnostima visokopotentnih proizvoda od kanabisa, posebno po tinejdžere. Zbog čega je to tako, kada je rekreativna upotreba kanabisa sada mnogo šire prihvaćena među odraslima?
Jedan od razloga zbog kog ljudi danas malo više brinu o supstancama namenjenim mladima je taj što danas znamo mnogo više nego pre 20 ili 30 godina o razvoju mozga kod tinejdžera i mladih odraslih osoba.
Razumemo da mozak nastavlja da se razvija sve do sredine dvadesetih godina. Dok je mozak još uvek „u izgradnji“, tinejdžeri su manje sposobni da kontrolišu i inhibiraju impulse i impulsivno ponašanje, te je teže da razmišljaju o posledicama svojih postupaka.
Kada mladi ljudi koriste supstance, to stvara put zadovoljstva u mozgu tinejdžera, gde mozak počinje da povezuje upotrebu supstance sa osećajem dobrog raspoloženja. To je zbog toga što supstance (poput kanabisa) oslobađaju dopamin u mozgu, neurotransmitersku hemikaliju koja nam pruža osećaj zadovoljstva i euforije. Kada supstanca stvori taj efekat, mi tada gubimo priliku da naučimo druge načine da se osećamo dobro i brinemo o sebi.
Takođe, supstanca „preuzima“ mozak i uzrokuje da ne tražimo druge alternative, jer je snaga supstance veoma jaka. To pojačava ciklus upotrebe sve većih količina supstanci kako bismo se osećali bolje i u mnogim slučajevima dovodi do toga da osoba traži supstance koje će tokom vremena stvarati još veći efekat.
Drugi deo slagalice, kada je u pitanju visoka jačina proizvoda od kanabisa, je da što je supstanca jača, to je verovatnije da će uspostaviti opisanu vezu u mozgu.
Odlaganje početka upotrebe supstanci i kanabisa, čak i za godinu dana, tokom ranih dvadesetih godina, je pokazalo da značajno smanjuje šanse da neko živi sa hroničnim poremećajem upotrebe supstanci i u odraslom dobu.
Često vodim razgovore sa mladima, gde im kažem da ih ne molimo da nikada ne koriste supstance, niti da su supstance nužno dobre ili loše. Ali ako značajno smanje ili potpuno prestanu sa upotrebom dok su tinejdžeri ili mlade osobe, dok se njihov mozak još uvek razvija, njihov odnos sa supstancama će kasnije u životu verovatno biti zdraviji i uravnoteženiji.
Čuo sam da veća jačina novijih proizvoda od kanabisa, poput vejpa, može da poveća verovatnoću da moj tinejdžer razvije fizičke probleme ili mentalne poremećaje. Treba li to biti stvarna briga?
Primećujemo ovu novu pojavu sindroma kanabinoidnog hiperemesisa (eng. Cannabinoid Hyperemesis Syndrome – CHS), koji predstavlja stanje u kojem korisnici doživljavaju cikličnu mučninu i povraćanje koje je prilično ozbiljno i može trajati nekoliko dana. Vidimo da se mlade osobe dovode u službe hitne pomoći ili smeštaju u bolnice jer takvo povraćanje može uticati na nivo hidratacije i elektrolita u krvi.
Radna teorija je da visoka jačina vejpa od kanabisa deluje na mikrobiom creva i da mozak i creva dobijaju pomešane signale koji izazivaju povraćanje.
Neformalno, primećujemo povećanje slučajeva psihoze i psihotičnih epizoda koje izgledaju da su povezane sa upotrebom supstanci, posebno kanabisa. Ali da li se to dešava kod mladih ljudi koji su skloni psihotičnim ili poremećajima misaonog toka, te upotreba kanabisa samo ubrzava pojavu tih simptoma u ranijem dobu? Ili je upotreba kanabisa uzrok toga što oni doživljavaju simptome psihoze koje možda inače ne bi doživeli? Još uvek nismo sigurni. Ali čini se da se povećala pojava psihoza povezanih sa upotrebom kanabisa.
U nekim slučajevima, ljudi primećuju da se kanabisom izazvana psihoza povlači kada prestanu sa upotrebom supstance, dok se u drugim slučajevima to ne dešava.
Na osnovu Vašeg iskustva u radu sa tinejdžerima i mladim odraslim osobama, koje vrste proizvoda od kanabisa su trenutno najpopularnije?
U mom radu, na prvom mestu čujem i viđam vejpove. Zatim slede jestivi proizvodi. U pitanju su različite vrste: čokolade, bombone, čak i napici sa dodatkom kanabisa.
I naravno, i dalje imamo ljude koji koriste pupoljke i cvetove.
Da li postoji „sigurna“ količina upotrebe kanabisa za tinejdžere i mlade odrasle osobe?
Mnogi ljudi kanabis posmatraju kao relativno benignu i bezbednu supstancu, slično kao i kod alkohola.
U našoj praksi, ne govorimo o „bezbednoj“ ili odgovornoj upotrebi kod mladih ljudi, iako razgovaramo o smanjenju štete i načinima da ih zaštitimo. Ali želimo da roditeljima i mladim ljudima naglasimo da ne možemo da garantujemo na koji način će kanabis uticati na njihove mozgove dok se razvijaju. Na osnovu dostupne naučne literature o mozgu, rizik (od negativnih posledica) je visok za svakog mladog čoveka koji koristi supstance dok mu se mozak razvija.
Naravno, razvojno je shvatljivo da su mladi ljudi podložni većim rizicima. Porodice mogu da pomisle: „Koristio/la sam supstance i sa mnom je sve u redu.“
Ali mislim da ljudi treba da budu pažljivi u vezi onoga što sada znamo o supstancama, a što ranije nismo znali, i da to što neko koristi supstance i smatra da nije imao negativne posledice ne znači da ih i njihova deca neće imati.
Da li će upotreba kanabisa ostvariti trajan uticaj na mozak mog tinejdžera?
Mozak je veoma otporan. Postoje obećavajuća istraživanja koja pokazuju da je, kada mladi ljudi odluče da se 12 meseci suzdrže od uzimanja supstance, oporavak moguć i da se mogu vratiti u normalu.
Ali takođe smo imali priliku da vidimo nedavna istraživanja sa Univerziteta Kolumbija koja pokazuju da čak i mladi ljudi koji koriste kanabis, ali ne ispunjavaju kriterijume za poremećaj upotrebe supstanci, i dalje pokazuju povećan rizik od depresije i samoubistva. To je veoma važno za naš tim, jer čak i povremena upotreba može imati negativne posledice po mlade ljude.
Kako da sa svojim tinejdžerom započnem razgovor o kanabisu?
Često se roditelji plaše da će, ukoliko pokrenu ovu temu, na neki način ubaciti tu ideju u um svog deteta, ali mislim da to nije način na koji funkcioniše upotreba supstanci. Mladim ljudima je potrebno da im porodice pruže siguran, neosuđujući prostor u kojem mogu da razgovaraju o supstancama.
Razgovor možete da započnete tako što ćete ih pitati šta već znaju. Deca mnogo toga uče na časovima zdravstvenog vaspitanja u školi, ali takođe mnogo toga uče i od svojih vršnjaka. Znanje o tome koliko oni znaju može vam pomoći da procenite odakle da počnete.
Nije problem ukoliko ne znate kako da odgovorite na određeno pitanje. Uvek im možete reći da ćete se kasnije vratiti na tu temu ili malo zastati da razmislite i onda odgovoriti. Ponekad roditelji osećaju da moraju sve odmah da znaju ili će u suprotnom izgubiti interesovanje ili poverenje svog deteta. Ali 30 razgovora od po jedan minut ponekad može biti bolje nego jedan razgovor od 30 minuta, a kako bi informacije zaista doprle do vaše dece.
Takođe je korisno da roditelji ne ocrnjavaju supstance. Nije stvar u tome da li su supstance dobre ili loše, niti da li su ljudi koji koriste supstance dobri ili loši. Mnogi od nas imaju sjajne ljude u svom životu koji koriste supstance. Važno je predstaviti poremećaje upotrebe supstanci kao medicinska stanja kakva oni i jesu.
Važno je da porodice ne pokušavaju da uplaše svoje dete kako ne bi koristilo supstance. Deljenje činjeničnih informacija koje mogu biti zastrašujuće drugačije je od pokušaja zastrašivanja deteta. Deca će istraživati nezavisno i ukoliko delite informacije koje su netačne ili namenjene zastrašivanju, neće vam verovati ili će vas otpisati.
Udružite se sa drugim ljudima koji su u životu vašeg deteta kako biste pronašli pravu ravnotežu između dopuštanja detetu da stekne nezavisnost i samo donosi odluke, dok su još uvek podignuti branici, kao na stazi za kuglanje, kako biste ih podržali onda kada naprave grešku ili se suoče sa izazovnom situacijom. Takođe je korisno kada imaju očekivanja koja oblikuju njihovo ponašanje.
Na koje znakove bi roditelji trebali da obrate pažnju, a koji mogu ukazivati na problem?
Jedna stvar koju često čujemo jeste da bi roditelji trebalo da primete ako se ocene njihovog deteta u školi pogoršavaju, ako imaju nove ili drugačije grupe prijatelja, ako su razdražljivi ili povučeni više nego obično, ukoliko izbegavaju da daju odgovore ili provode manje vremena sa porodicom i prijateljima. Uočite opšte promene u njihovim navikama i rutinama, poput većeg ili manjeg spavanja ili promene apetita.
Međutim, nešto što mislim da porodice često ne primete, a što može biti podjednako važno, jesu nagli preokreti u kojima se stvari znatno poprave. Ponekad upotreba supstance pruža značajno olakšanje osobi. Možda redovno pohađaju školu ili imaju grupu prijatelja sa kojima se odjednom dobro slažu. Potrebno je da roditelji tada zastanu i porazmisle o tome šta se može dešavati. Želimo da naša deca budu srećna i uspešna, ali ukoliko je supstanca ta koja im pruža to olakšanje, na dugoročnom planu to neće biti održivo.
Mlade osobe koje su izložene zlostavljanju, koje žive s ADHD-om i mlade osobe koje se identifikuju kao LGBTQ+ imaju veću stopu poremećaja upotrebe supstanci. Povezano sa tim primerima su mlade osobe koje se osećaju isključeno, koje smatraju da nisu prihvaćene ili koje često imaju problema jer ne mogu da ispune pravila i očekivanja odraslih u njihovim životima.
Mnoge porodice koje srećemo u našoj praksi možda samo sumnjaju da njihovo dete koristi supstance ili su svesni da su eksperimentisali, jer su pronašli supstancu u njihovoj torbi. Ne mora da postoji veliki problem (da bi roditelji potražili pomoć). Dobro je razgovarati sa doktorom svog deteta ili drugim stručnjakom pre nego što se suočite sa većim izazovima poput pada ocena ili problema sa zakonom.
Gde mogu da se obrate roditelji koji se osećaju preplavljeno ili im je potrebno vođstvo ili pomoć?
Mislim da doktor vašeg deteta može biti dobar početak jer su oni često upoznati sa mestima gde porodice mogu dobiti pomoć.
Takođe postoje i nacionalne i regionalne grupe i onlajn forumi gde roditelji mogu da pronađu podršku.
FindTreatment.gov poseduje pouzdani lokator za pronalaženje programa lečenja poremećaja upotrebe supstanci širom zemlje.
Znajući da sve više imamo slučajeva u kojima čak i kanabis može biti zagađen supstancama poput fentanila, porodice mogu da razmisle o tome da imaju NARCAN ili nalokson pri ruci za tretiranje hitnih situacija predoziranja. Možete ga dobiti bez recepta. Čak i ako ne sumnjate da vaše dete ima poremećaj upotrebe supstanci, imati NARCAN ili nalokson je kao da imate defibrilator ili znate da primenite prvu pomoć oživljavanja.
To je još jedan alat koji može spasiti živote u domovima i zajednicama, te je pametno imati pristup i znati kako da ga koristite.