PREGLED
Broj smrtonosnih predoziranja opioidima u Sjedinjenim Američkim Državama raste jer se šire moćni sintetički opioidi – kao što je fentanil. Međutim, smrti su samo vrh ledenog brega opioidne epidemije u Americi. Kako bi spasili i poboljšali živote, donosioci odluka morat će da primene holistički pristup. Osobe koje koriste opioide i njihove porodice trebalo bi da budu u centru ovog novog odgovora.
Nakon petodnevne serije konzumiranja metamfetamina 2008. godine, sin Pati Vargas, Džoel, vratio se u porodičnu kuću na jugu Kalifornije, gde je ležao u krevetu tri dana.
Vargasova je znala da je njenom sinu, tada 26-godišnjaku, očajnički potrebna pomoć. Ali nije imala pojma kome da se obrati.
Imala je članove porodice i prijatelje na koje je mogla da se osloni, ali nijedan od njih nije imao iskustva u upravljanju tretmanom i oporavkom od poremećaja upotrebe supstanci (eng. Substance Use Disorder – SUD). „Bili su puni saosećanja, ali oni to nisu proživljavali“, kaže ona.
Zbog toga se Vargasova obratila jedinom mestu za koje je mislila da može da pronađe odgovore: Google-u.
Obližnji rehabilitacioni centar istakao se među najviše rangiranim rezultatima pretrage. Kada je Vargasova kliknula na link, pronašla je veb sajt koji je bio modernog i profesionalnog izgleda. Opisivao je kako intervencionisti te ustanove mogu da pruže pomoć u pridobijanju ljudi da prihvate pomoć.
Vargasova je bila ubeđena. „Pozvali smo ih i okupili porodicu – njegovog brata, sestru i nekoliko dobrih prijatelja – u nameri da sprovedemo intervenciju. Na kraju, intervencionista je smestio Džoela u automobil i otišli su zajedno, uz 45.000 dolara.“
Uprkos finansijskom teretu za koji je znala da će njena porodica iskusiti, Vargasova je osećala olakšanje. Bila je optimistična da će intervencija okončati njihovu noćnu moru – da će vratiti kreativnog, zabavnog i veštog sina kakvog je poznavala.
Nakon 28 dana, Džoel je završio program. Fizički je bio detoksiran, ali Vargasova kaže da je u sinovljevim očima mogla da vidi da je ona i dalje bila prisutna, „ista misao, traženje droge“.
Ubrzo nakon te prve intervencije, Džoel je počeo da koristi heroin sa prijateljima koje je upoznao u rehabilitacionom centru. To je bio prvi od mnogih ciklusa rehabilitacije i recidiva – i zabrinjavajući znak da je borba Vargasove, za svog sina, da se snađe u sistemu tretmana i oporavka od poremećaja upotrebe supstanci tek počinjala.
Vargasova se sastala sa direktorom centra kako bi razgovarala o sledećem koraku. „Rekao je da će nam biti potrebno još trideset pet do četrdeset pet hiljada dolara da „uložimo“ u život svog sina za još 30 dana“, kaže ona. „Nismo imali taj novac. Stoga nam je dao fotokopiranu listu sa kućama za oporavak u našem kraju i rekao: „Srećno“.
Priče poput Vargasove srž su Američkog opioidnog ekosistema, značajnog izveštaja istraživača RAND korporacije koji detaljno prikazuje dubinu problema opioida u zemlji i istražuje kreativne načine na koje će donosioci odluka morati dati odgovore.
Izveštaj se oslanja na ekspertizu tima istraživača RAND-a kako bi u potpunosti obuhvatio obim krize u više oblasti, uključujući politiku o drogama, lečenje zavisnosti od psihoaktivnih supstanci, programe smanjenja štete, zdravstvenu zaštitu, javno zdravlje, krivični pravni sistem, dobrobit dece i druge socijalne usluge, obrazovanje i zapošljavanje.
„Razumevanje prirode opioidnog ekosistema neophodan je korak za donosioce odluka koji nastoje da nastave put ka napretku – i to zahteva usvajanje sveobuhvatne perspektive ove krize“, kaže Bradley Stein, direktor RAND-USC Schaeffer Alati i informativni centar za politiku opijata (OPTIC), praktičar i ko-glavni istraživač izveštaja o ekosistemu. „Smanjenje predoziranja je izuzetno važno. Ali to je zaista samo grebanje po površini u odnosu na broj života koje ova kriza pogađa.“
Opoidi su samo jedan deo problema koji predstavljaju droge u Americi. Kao što je to slučaj sa Džoelom, mnogi ljudi sa poremećajem upotrebe supstanci koriste više vrsta droga. Međutim, istraživači u RAND-u izabrali su da se usredsrede na opioide zbog njihove jedinstvene uloge kako u legalnoj, tako i u ilegalnoj sferi.
„Opoidi imaju preterano veliku ulogu u problemima sa drogama u Americi, ali takođe igraju kritično važnu ulogu u medicini. Zbog toga zaslužuju posebnu pažnju“, kaže Bo Kilmer, McCauley profesor inovacija u politici droge u RAND-u, ko-direktor RAND Centra za istraživanje politika droga i ko-glavni istraživač novog izveštaja. „Naravno, ne možemo zanemariti probleme naše zemlje sa drugim vrstama droga. Ustvari, usvajanje pristupa ekosistema neće pomoći samo u rešavanju problema vezanih za opioide, već će takođe pomoći u smanjenju štetnih posledica drugih poteškoća sa drogama u SAD.“
Slomljen, ali međusobno povezan ekosistem
Broj ljudi koji svake godine premine od opioida dovoljan je da zahteva hitan odgovor politika. Preliminarne procene Centara za kontrolu i prevenciju bolesti sugerišu da je više od 75.000 ljudi umrlo od predoziranja opioidima između septembra 2021. i avgusta 2022. godine.
Većina ovih smrti rezultat je povećane konzumacije ilegalno proizvedenih sintetičkih opioida, kao što je fentanil, što je pogoršalo štetnost upotrebe droge, posebno predoziranja.
Međutim, smrtni slučajevi usled zloupotrebe droge samo su jedan od mnogih problema disfunkcionalnosti unutar opioidnog ekosistema.
Prvo, tu su pitanja kvaliteta života za osobe koje se bore sa zavisnošću. U zavisnosti od vrste droga, mogu se javiti brojne fizičke i mentalne posledice.
I ljudi sa poremećajem upotrebe supstanci nisu jedini koji pate. Njihova upotreba supstanci i sa njom povezana ponašanja mogu značajno uticati na njihove porodice, prijatelje, kolege i zajednice. Imati voljenu osobu koja se suočava sa zavisnošću može takođe imati značajne psihološke, fizičke i finansijske posledice.
Uzmite za primer porodicu Pati Vargas. Njen najstariji sin bio je van kuće kada je Džoel, njeno srednje dete, počeo da ima ozbiljne probleme. Ali njena ćerka bila je mlađa i još uvek je živela kod kuće. „Ona i ja bismo razgovarale o tome i zajedno plakale“, kaže Vargasova. „Bila je slomljena. Stres koji je ušao u naš dom bio je očigledan.“
U međuvremenu, efekti Džoelove upotrebe metamfetamina i heroina proširili su se izvan okvira porodičnog doma i bili su zabeleženi u njegovom krivičnom dosijeu.
Tipičan ciklus izgledao je ovako: Džoel bi bio uhapšen zbog posedovanja i ponekad bi bio optužen za nameru prodaje. Odslužio bi kratku kaznu zatvora, a zatim bi bio prebačen u ustanovu za tretman u okviru okruga pre završetka i započinjao ciklus iznova.
„Uvek se činilo kao da je on te sudski naložene rehabilitacije smatrao produžetkom svoje kazne“, kaže Vargasova, „samo još jednim kamenom spoticanja pre nego što će se ponovo vratiti u igru“.
Dok je Džoelova upotreba opioida postala njegov ulaz u krivični pravni sistem, druge osobe sa poremećajem upotrebe opioida (eng. opioid use disorder – OUD) i njihove porodice suočavaju se sa različitim izazovima koji uključuju različite delove društva. Na primer, neki se mogu naći u sporovima oko starateljstva u sistemu zaštite prava deteta. Drugi se možda suočavaju sa hroničnim bolestima koje zahtevaju snalaženje u zdravstvenom sistemu.
Upravo su zbog ove kompleksnosti istraživači RAND-a razvili okvir ekosistema. Njegova svrha je da pomogne donosiocima odluka da sagledaju širu sliku i usvoje holistički pristup rešavanju problema.
Američki opoidni sistem
Istraživači RAND-a razvili su okvir ekosistema kako bi proučavali probleme i rešavali pitanja vezana za opioidnu krizu. Kao što je slučaj sa biološkim ekosistemom, komponente su međusobno direktno i indirektno povezane. Osobe koje koriste opioide i članovi njihovih porodica nalaze se u centru, dok spoljne delove čini deset međusobno povezanih sistema, agencija i sektora.
„Ljudi koji koriste droge i njihove porodice zaista su u samom središtu ove krize, ali postoje talasi posledica koji se šire na veći deo populacije i na mnogo više vladinih i nevladinih sistema“, kaže Stein.
„Ovi sistemi su međusobno povezani, često na neočekivane načine“, dodaje on. „Kao rezultat toga, politike usmerene na jedan deo sistema mogu imati namerne ili nenamerne posledice, koje mogu uticati na sisteme koji nisu bili ciljani. Nedostatak perspektive sistema takođe doprinosi propuštenim prilikama koje bi mogle da promovišu pozitivne promene.“
Avangardna rešenja za nezapamćen problem
Tek kada je njen sin Džoel bio usred najduže zatvorske kazne koju je ikada služio – pet do sedam godina, Vargasova je uvidela tračak nade u sistemu.
Zahvaljujući zakonu o preusmeravanju zatvorskog sistema u Kaliforniji iz 2011. godine, Džoel je pušten ranije uz uslov da završi obavezni celoviti tretmanski program na nivou okruga.
Za Vargasovu, program je pružio uvid u to kako rehabilitacija može da izgleda. Džoel je dobio tretman koji je uključivao medikamentno podržanu terapiju, psihološko savetovanje, kao i obuke za poslove i životne veštine.
„Tretirali su celokupnu ličnost“, kaže Vargasova.
Istraživači u RAND korporaciji razmišljaju izvan tradicionalnih okvira kako bi rešili probleme unutar američkog opioidnog ekosistema. Ovaj okvir može pomoći saveznim, državnim i lokalnim donosiocima odluka da bolje razumeju dinamiku problema povezanih sa opioidima i istraže inovativna i na dokazima podržana rešenja.
Ubrzo nakon toga, Joel je počeo da radi kao krovopokrivač i ponovno stekao samopouzdanje. „Pravi sam momak, mama!“ priseća se Vargasova kako se šalio u to vreme.
Džoel je tri godine bio u apstinenciji. Ali ubrzo je počeo da ima problema sa dolaskom na posao na vreme. Izgubio je posao i kasnije je došlo do recidiva. „Ovaj put, pao je brzo i jako“, kaže Vargasova.
Džoelovo iskustvo kretanja kroz izolovane – iako često dobronamerne – sisteme odražava širi problem opioidne krize u Americi. RAND-ova istraživanja ukazuju na to da obimnost i kompleksnost opioidne krize zahtevaju smela rešenja koja će biti prilagođena trenutku.
Mnoge politike implementirane su kako bi se smanjila zloupotreba ilegalnih opioida, unapredio efikasan tretman i ublažili štetni efekti opioida, ali kao što Vargasina priča ilustruje, donosioci odluka treba da dosegnu širu mrežu.
Novi RAND izveštaj nudi ideje za politike koje se temelje na dokazima i inovacijama i koje funkcionišu unutar mnogih komponenti opioidnog ekosistema.
„Ovo je hitan problem koji zahteva hitan odgovor“, kaže Kilmer. „Ukoliko želimo da spasimo živote, moramo delovati sada – ali moramo razmišljati izvan okvira postojećih pristupa.“
Evo jednog primera, državne i lokalne vlade mogu spojiti podatke koje sakupljaju na individualnom nivou iz različitih komponenti opioidnog ekosistema. Ovo bi moglo da pomogne zainteresovanim stranama u različitim sistemima da bolje razumeju kako se komponente međusobno povezuju i kako se pojedinci kreću kroz različite komponente.
Ove informacije mogu se koristiti i za sprovođenje rigoroznijih evaluacija političkih intervencija koje su namenjene smanjenju poremećaja vezanih za upotrebu supstanci i smanjenju štete. RAND-ov izveštaj ističe oko 40 drugih političkih razmatranja za donosioce odluka, sa fokusom na uklanjanje prepreka između sistema koje stvaraju dodatne izazove za osobe sa OUD (poremećaj upotrebe opioida) i njihove porodice.
„Postoji značajna nesigurnost i oklevanje u vezi sa uvođenjem nekih novih intervencija“, kaže Stein. „Ali moramo biti kreativni u našem odgovoru jer tradicionalne metode za reagovanje na epidemije droga neće zaustaviti smrtni bilans.“
Nažalost, za porodicu Vargas, odgovor američke politike bio je nedovoljan i prekasan. Ubrzo nakon poslednjeg recidiva, Džoel je pronađen bez svesti u kući prijatelja.
„Slala sam mu poruke: „Predaj se (policiji), uradi nešto, bilo šta““, seća se Vargasova. „To je bila naša poslednja razmena. Kada smo dobili toksikološki izveštaj nakon što je preminuo, saznali smo da su u njegovom organizmu bili prisutni heroin i metamfetamin.“
Vargasova nije imala luksuz da se prepusti svom bolu. Uz Džoelovu borbu sa zavisnošću, Vargasova ćerka je razvila svoje probleme sa alkoholom i heroinom. Vargasova je osećala obavezu da se zalaže za holistički pristup kako bi pomogla drugim porodicama poput njene. Uključila se u nevladine organizacije kao što su Partnership to End Addiction i Recovery Advocacy Project.
„Iz ličnog iskustva naučila sam da je ovo zaista pitanje zajednice,“ kaže Vargas. „Moramo da počnemo da gradimo zajednice koje olakšavaju pronalaženje pomoći i normalizuju potrebu za traženjem pomoći. Ako postoji jedna dobra stvar koja je proizašla iz epidemije opioida, to je svest da ona nije selektivni ubica. Ovo je problem koji pogađa sve zajednice.“
Pati Vargas sa svojim sinom Džoelom
Danas je Vargasova zahvalna što je njena ćerka nedavno proslavila godinu dana u procesu oporavka. Međutim, gubitak njenog sina Džoela neprestani je podsetnik na potrebu za sveobuhvatnom promenom politike. Ona iz prve ruke zna da je to pitanje života i smrti.
To je ista ideja koja motiviše istraživački tim RAND korporacije.
„Očajnički su potrebne nove ideje, bilo da se radi o javnim politikama, tehnologijama ili pravnim strategijama“, kaže Kilmer. „Ukoliko nastavimo da tretiramo fentanil i druge opioide kao što smo prethodne epidemije droga, to će verovatno biti nedovoljno i može osuditi hiljade ljudi na prerane smrti. Ovaj odgovor nam je bio potreban godinama unazad, ali još uvek imamo vremena da ga pravilno sprovedemo i spasimo živote.“
Zasluge za projekat
Maria Gardner (pisanje), Haley Okuley (dizajn), i Emily Cantin (produkcija)