Poslodavci koji se otimaju za radnike u nestašici radne snage uzrokovanoj pandemijom rešenje mogu potražiti u vestima – zapošljavanje osoba koje pripadaju marginalizovanim grupama, poput izbeglica i osoba u tretmanu zavisnosti, donosi benefite koji su podcenjeni.
Stejt department SAD obavestio je agencije za prihvat izbeglica da mogu očekivati oko 50.000 ljudi evakuisanih iz Avganistana. Ministarstvo za izbeglice u Kentakiju saopštilo je da će prihvatiti 200 izbeglica u Luisvilu, i još 120 u Leksingtonu.
Opijatska kriza se veoma pogoršala prošle godine. Centri za kontrolu i prevenciju bolesti izveštavaju da su smrtni slučajevi usled predoziranja porasli za 30% u 2020.godini. CDC (Center for Disease Control eng. Centar za kontrolu bolesti) je ove godine saopštio da je poremećaj upotrebe opijata koštao američku ekonomiju trilion dolara – i to na osnovu izveštaja iz 2017. godine kada je bilo 25.000 manje smrtnih slučajeva izazvanih opijatima.
Zaposlenici koji su pobegli od užasa rata ili preživljavaju zavisnost nisu samo kategorija kojoj pribegavamo u nestašici radne snage. Oni poseduju sposobnosti poput rešavanja problema i upornosti – osobine koje velike i male kompanije traže bez obzira na tržište rada.
Zavisnici u oporavku mogu biti izvanredni zaposlenici
Intervjuisao sam alkoholičara u 17. godini trezvenosti koji je tokom tog perioda stekao master poslovne administracije (eng.MBA). On je opisao fokus, posvećenost i odlučnost koja je potrebna da se održi život bez droga ili alkohola. „Ako u procesu oporavka nagovorite alkoholičara da uloži 10% energije koju je ulagao da zadovolji potrebe zavisnosti u nešto pozitivno, verovatno ćete imati izvanrednog zaposlenika“, rekao je on.
Napisao sam knjigu o nekoliko vlasnika restorana u Luisvilu koji su naučili tu lekciju, u početku ne zato što su hteli da pomognu ljudima, već zato što su im očajnički bili potrebni dobri radnici.
Pre mnogo godina, kada su Sal i Sindi Rubino pokrenuli restoran The Café, suočili su se sa nedostatkom radne snage sličnom kao danas. Za Rubinove uzrok nije bio oporavak od pandemije, već teško dostupna lokacija na drugom spratu tadašnjeg Luisvilskog tržnog centra.
Odlučili su da pokušaju nešto drugačije. Udružili su se sa lokalnim organizacijama koje su pomagale pri prihvatu izbeglica i zaposlili osobe u oporavku od zavisnosti.
Sumnje koje su Rubinovi imali u vezi sa ovim neuobičajenim načinom zapošljavanja su brzo nestale. Dobili su tim koji je razumeo i internalizovao njihove visoke standarde. Njihovi novi zaposlenici uneli su žar u svakodnevni rad restorana. Nakon što su preživeli izbegličke logore ili su zbog predoziranja bili blizu smrti, ovi radnici su bili jako zahvalni što su dobili drugu šansu.
I težili su da ostanu – 11 godina, 13 godina, 17 godina. Retkost za restoran i još jedna konkurentska prednost.
Moć zapošljavanja kao pružanja druge šanse
Naravno, postoje i negativni aspekti. Izbeglice često ne govore engleski jezik, a osobe u oporavku od zavisnosti mogu imati recidiv. Način upravljanja mora se prilagoditi.
U svojoj knjizi „Neiskorišćeni talenat“, Džefri D. Korzenik tvrdi da ono što je dobilo naziv „zapošljavanje kao pružanje druge šanse“ može rezultirati kvalitetnijim kadrom kroz netradicionalno zapošljavanje uz prilagođavanje potrebama i dodatne usluge kao što su partnerstvo sa kućama na pola puta i odsustvo s posla za hitne slučajeve u porodici.
Porodica Rubino je uspela tako što se prilagođavala potrebama zaposlenika u svakodnevnim, malim stvarima. Menadžerka u njihovom restoranu opisala je svoje jednostavno rešenje za rad sa izbeglicama iz celog sveta, rekavši: „Pantomima je naša glavna zabava“.
Najveća prepreka pri zapošljavanju kao pružanju druge šanse jeste stigma. Ponešto može proizaći iz problema kao što je na primer jezička barijera. Često je to samo strah od nepoznatog. Dodeljujemo određene diskvalifikatore osobama koje su drugačije od nas, ali retko koji zaposlenik sa bilo kakvom pozadinom započinje posao u potpunosti savršeno i bez problema.
Takođe, imamo i politike koje otežavaju zapošljavanje kao pružanje druge šanse.
Sa 2 miliona ljudi u zatvoru u Sjedinjenim Državama mi smo svetski lideri. Budućnost osuđenih lica često “udari u zid“ kada moraju da označe polje sa pitanjem da li su ikada osuđeni za krivično delo. Prema kampanji „Ban the box“ (eng. “Ukini polje”) svaka četvrta odrasla osoba ima istoriju osuđivanja.
Takođe ograničavamo broj izbeglica koji su kandidati za posao. Pre pet godina SAD su godišnje primale 70.000 do 85.000 izbeglica. Taj broj je pao na 11.000 u 2020. godini usled imigracione politike iz Trampove ere i ograničenja uz COVID-19. Bajdenova administracija je pomerila granicu na 62.500 za 2021.godinu.
Ne zaboravimo, pored poslovnih prednosti, postoji i lično i socijalno zadovoljstvo kada se pruža pomoć drugima. Kada su Rubinovi odgovorili na potrebe svojih radnika izbeglica, kao što je pomaganje deci oko školskih i domaćih zadataka, stvorila su se prijateljstva za ceo život. Pozivani su na porodične večere gde su se upoznali sa kuhinjama i običajima iz celog sveta. Mnogi zaposlenici u oporavku od zavisnost odaju im priznanje da su im spasili život.
Jedan savetnik u oporavku od zavisnosti ukazao mi je da osobe u tretmanu zavisnosti donose još jednu prednost: svako od njih ima plan odgovornosti za svoje ponašanje.
To bi čak mogao biti dobar uslov i za nas ostale.
Izvor: https://www.courier-journal.com/