Danas je opšteprihvaćeno da tretiranje zavisnosti i oporavak funkcionišu prema fundamentalno različitim modelima i procesima, do te mere da je razumno smatrati da imaju različite paradigme: temeljne principe, procese, modele i tako dalje. Tretiranje zavisnosti je, generalno, usmereno na pojedinca, bazirano na pretpostavci smanjenja štete i brizi o zdravlju, klinički dokazano, profesionalno vođeno i zasnovano na znanju stručnjaka, kao i profesionalnom pružanju usluga. Nasuprot tome, oporavak od zavisnosti prepoznat je kao suštinski društveni, naglašavajući individualni izbor i samoodređenje, kao fokusiranje na izgradnju snaga i kao celoživotni rast i uzvraćanje, sa glavnim naglaskom na olakšavanje aktivnog angažmana u resursima zajednice i pokušajima da se oni razviju.
Iz tog razloga, sa pravom smo sumnjičavi prema prenošenju alata tretmana u oporavak, bilo da se radi o medicinskoj pomoći, terapiji razgovorom ili alternativnim modelima podrške. Oporavak zaslužuje i potreban mu je vlastiti skup principa znanja (epistemološki) i vlastita temeljna nauka i baza dokaza. U nekim slučajevima postoji korist od spajanja tradicionalnog pristupa oporavku od zavisnosti, sve dok se prilagođeni modeli oporavka mogu generisati pomoću odgovarajućih dokaza o oporavku. Primer koji ćemo istražiti odnosi se na planiranje oporavka.
Šta znači planiranje procesa oporavka i kako to izgleda?
Planiranje oporavka je proces tokom kojeg pružaoci usluga podržavaju osobu u primeni stečenih znanja na putu oporavka bez obzira na usluge tretmana. Tradicionalno, to je uključivalo navigatora oporavka i osobu u oporavku koji razgovaraju o ciljevima oporavka (sa naglaskom na odsustvo simptoma zavisnosti) i koracima za njihovo postizanje.
U sklopu našeg rada na razvoju Alata za procenu i planiranje oporavka (eng. Assesment & Recovery Planning Tool – REC-CAP (Cano i sur., 2107; Hard i sur, 2022; Best i sur, 2023)), koristili smo online sistem pod nazivom Napredni sistem upravljanja oporavkom (eng. Advanced Recovery Management System – ARMS), gde osoba u oporavku završi svoju procenu i odmah joj se dostavi profil rezultata. Međutim, ono što REC-CAP tada takođe radi jeste “okretanje” sa tog profila na predložene šablone za kreiranje “ciljeva oporavka” koji omogućavaju navigatoru oporavka (uglavnom mentoru sa iskustvom) da vodi odabir ciljeva na osnovu procene i koristi dva skupa resursa za postizanje tih ciljeva:
- Snage osobe koje su identifikovane tokom procene
- Resursi lokalne zajednice sa kojima je organizacija povezana i koje mogu da pomognu u ovoj oblasti
U tom smislu, REC-CAP prelazi iz procene kapitala za oporavak u osnovu za intervenciju koja može da podrži rast kapitala za oporavak. Ovo je ključni deo REC-CAP aktivnog modela izgradnje snage oporavka, utemeljen na njihovom merenju i mapiranju. Ovi ciljevi se zatim raščlanjavaju na akcije koje treba da budu konkretne, merljive, ostvarive, realne i pravovremene (eng. Specific, Measurable, Achievable, Realistic, and Timely – SMART) definisane aktivnosti, a potom se beleže u ARMS sistem kako bi se o njima razgovaralo na tromesečnim pregledima. Kao takav, REC-CAP može da olakša planiranje procesa usmerenog na snagu i oporavak na način koji je jedinstveno prilagođen ciljevima pojedinca. Praktično, ovo uključuje blisku saradnju između savetnika za oporavak i ljudi u oporavku kako bi se kreirao, pregledao i usavršio plan oporavka koji se bavi preprekama, prednostima i ciljevima za oporavak unutar različitih područja života.
Tokom početnog procesa postavljanja ciljeva, stručnjaci za oporavak i ljudi u oporavku dogovaraju se oko različitih ciljeva oporavka. Osim toga, obe strane takođe razgovaraju o konkretnim radnjama (npr. promeniti krug prijatelja, pronaći nove prijatelje) koje treba poduzeti, kao i o raspoloživim resursima (npr. braća/sestre, probacijski inspektor) i snagama osobe (npr. podrška društva, veštine suočavanja, podrška u oporavku) za postizanje ovih ciljeva. Na kraju, obe strane razgovaraju i prate koje prepreke (npr. nedostatak volje i motivacije, nedostatak podrške i novih aktivnosti) stoje na putu ka postizanju ovih ciljeva i kako se one mogu prevazići rešenjima (npr. ispunjeno vreme značajnim aktivnostima, usmeravanje na sigurno mesto za življenje, plan za oporavak). Mape ciljeva zajednički će se kreirati i mogu da uključe više od jednog cilja, kao i razvoj u bilo kojem, ili svim, od mapiranih područja. Ideja je da bude jasno koje su snage i resursi dostupni i kako se oni mogu rasporediti da bi se postigao značajan cilj.
Tokom procesa planiranja oporavka, ove mape ciljeva kontinuirano se revidiraju. Celokupni proces planiranja, uključujući informacije koje se prate i revidiraju, tada se kumulativno mapiraju. Sažetak identifikovanih snaga (lični kapital, dobrobit, društveni kapital) kao resursa na koje se treba oslanjati kako bi se ispunili personalizovani i individualizovani ciljevi (kao što su umereno fizičko zdravlje, pristojan smeštaj, potrebe da se izgradi kapital zajednice i poveže sa zajednicom oporavka, upravljanje nivoima podrške od strane drugih osoba, mogućnost pristupa resursima drugih). Obe strane se podsećaju izazova sa kojima se suočavaju u smislu prepreka za oporavak (problem obezbeđenja smeštaja zbog loših navika, stalna upotreba supstanci, problemi sa pravosudnim sistemom) i nezadovoljenih potreba u vezi sa lečenjem i podrškom. Ovo je osnovni gradivni blok za planiranje procesa oporavka u kojem sve snage postaju resursi dostupni za prevazilaženje prepreka i postizanje ciljeva: kratkoročni – prekinuti sa upotrebom supstanci, dugoročni – dobiti svoj smeštaj, biti u emotivnoj vezi, pronaći posao.
Šta smo do danas uradili?
U Virdžiniji, SAD, ovaj pristup je sada dobro uspostavljen; isprobali smo ga sa dve zajednice u partnerstvu sa Udruženjem prebivališta za oporavak (eng. Virginia Association of Recovery Residences – VARR), gde nam je grupa savetnika za oporavak dala povratne informacije o tome kako funkcioniše ova vrsta planiranja oporavka. Uskoro će biti objavljen istraživački rad i blog, a koji će opisati naš rad u ovom području.
Koji je naš projekat i plan za testiranje ovog priručnika?
Naš projekat koristiće mešovite metode za REC-CAP kao intervenciju specifičnu za planiranje oporavka i procene potencijala za najbolju praksu. Projekat će uključivati saradnju sa partnerima u SAD i UK i generisati podatke putem fokus grupa, revizije mape ciljeva i upitnika.
Naš plan je sledeći:
- Razviti i omogućiti jednu inicijalnu radionicu obuke na svakoj od saradničkih lokacija za uvođenje koncepta i procesa REC-CAP kao intervencije planiranja nege (REC-CAP-CP)
- Ponuditi redovne sastanke pod supervizijom (online) sa savetnicima za oporavak kako bi se razgovaralo o povratnim informacijama, napretku i odgovorilo na sva pitanja tokom projekta
- Regrutovati učesnike koji su voljni da pruže povratne informacije o korišćenju REC-CAP-a tokom njihovog angažmana u planiranju procesa oporavka
- Proceniti angažman klijenata, zadovoljstvo i delotvornost sa REC-CAP-CP putem obrazaca za povratne informacije o procesu i kroz revizije rezultirajućih planova oporavka
- Sprovesti odvojene fokus grupe sa obe grupe učesnika (navigatori oporavka i ljudi u oporavku sa kojima rade), kako bi se čula njihova iskustva i perspektive o REC CAP-CP intervenciji
- Prenositi stečeno znanje ljudima u praksi, poverenicima i kreatorima politika
Zaključno, ostaje potreba da se dalje razvijaju aktivnosti planiranja procesa u skladu sa holističkim pogledom na oporavak, kao i da se dodatno podrži ideja da se oporavak praktikuje i održava u zajednici, a ne u okruženju kliničkog tretmana. Gore navedeni projekat pružiće nam priliku da poboljšamo načine na koje postavke tretmana generišu podatke o ishodu oporavka (u skladu sa holističkom, wellness, perspektivom oporavka), kao i da podelimo ovo znanje sa onima koji imaju mogućnost kreiranja promena.
Blisko ćemo sarađivati sa pouzdanim pružaocima usluga vezanih za oporavak, kako bismo poboljšali i razvili ove alate i osigurali da je REC-CAP model privlačan i efikasan u podršci putevima i ciljevima oporavka.