Dugoročni efekti trauma iz detinjstva bili su predmet rastućih istraživanja sprovođenih od strane kreatora javnih politika, praktičara i naučnih istraživača, kako je pažnju privuklo povećanje broja pokazatelja koji su dovedeni u vezu sa mentalnim zdravljem i drugim problemima koji nastaju u životu kasnije odraslih lica. Rebecca Lacey iz UCL-ovog ESCR Međunarodnog centra za životne studije je 2018. godine pisala za naš blog o svom programu istraživanja o tome kako se ova rana nepovoljna iskustva (ACEs) mogu povezati sa povećanim rizikom od zdravstvenih stanja tokom celog života. U skorije vreme, ona i kolege pokazali su važnost rane intervencije kako bi se sprečila depresija povezana sa traumama iz detinjstva. Sada su Alexis Karamanos sa Kings koledža u Londonu i kolege, uključujući Rebecca Lacey, rasvetlili to pitanje studijom o vezama između ovih trauma i korišćenja droga u tinejdžerskom dobu. Na ovom mestu oni diskutuju o istraživanju i njegovim implikacijama.
Već neko vreme znamo da će deca koja su rano izložena nepovoljnim iskustvima kasnije verovatnije patiti od niza problema. U ESRC Međunarodnom centru za životne studije sproveli smo istraživanja koja su povezala ove događaje sa povećanim rizikom od stanja kao što je loše mentalno zdravlje.
Kreatori javnih politika takođe su vodili beleške. Nedavno, reagujući na procenu Leadsom o tome kako na najbolji mogući način podržati decu u prvih kritičnih 1001 dana života, Vlada je najavila investiciju od 300.000 miliona funti za transformaciju “start for life” (životni početak) i usluge porodične pomoći u polovini gradskih upravnih jedinica širom Engleske. Novčanim sredstvima finansiraće se mreža porodičnih čvorišta, podrška mentalnom zdravlju roditelja i novorođenčadi, usluge dojenja i programi roditeljstva.
Dakle, šta već znamo o ranim nepovoljnim iskustvima? Ona su definisana kao „iskustva koja zahtevaju značajnu adaptaciju deteta u razvoju u vidu psihološkog, socijalnog i neurorazvojnog sistema i koja se nalaze izvan normalno očekivane sredine”. Ne postoji baš jasna lista, ali mogu uključivati nasilje, zlostavljanje i odrastanje u porodici u kojoj su prisutni mentalni poremećaji ili problemi sa upotrebom psihoaktivnih supstanci.
Bili smo u mogućnosti da pokažemo da ova rana nepovoljna iskustva povećavaju rizik od različitih posledica po mentalno zdravlje tokom čitavog života i da su inflamatorni markeri u krvi povezani sa rizikom od razvoja depresije u ranom odraslom dobu.
Međutim, postoji stvarni manjak istraživanja u Velikoj Britaniji, koja istražuju ulogu ranih nepovoljnih iskustava u korišćenju droga u tinejdžerskom dobu, a sve do danas se još manje znalo o složenom recipročnom odnosu između ovih događaja i socijalne, demografske i ekonomske pozadine adolescenata.
Štaviše, nijedna studija nije istraživala veze između ranih nepovoljnih iskustava i tajminga upotrebe droga u adolescenciji.
Kako bismo otklonili te praznine, koristili smo bogate longitudinalne podatke iz nacionalno reprezentativne studije Milenijum Kohort (MCS), koja prati decu iz Velike Britanije rođenu između septembra 2000. i januara 2002. godine. Na raspolaganju smo imali uzorak grupe od 9500 individua za koje su bili dostupni svi podaci do njihove sedamnaeste godine.
Traumatični događaji
Koristeći listu ranih nepovoljnih iskustava, koja je uključivala probleme sa alkoholom u porodičnom domu, probleme sa mentalnim zdravljem, porodično nasilje, vršnjačko nasilje i seksualno zlostavljanje, otkrili smo da je polovina ove grupe bila izložena bar jednom navedenom problemu i jedan slučaj u 11 bio je izložen trima problemima ili više.
Verovatnije je da će dečaci živeti u domu u kojem se dešava porodično nasilje i da će biti fizički kažnjivani do svoje sedme godine života. Devojčice su bile u tri puta većem riziku u odnosu na dečake da prijave seksualno zlostavljanje do 14 godine života, dok su dečaci u odnosu na devojčice više bili žrtve oružanog nasilja.
Sveukupno, dečaci i devojčice doživeli su sličan broj ranih nepovoljnih iskustava. Oni iz najsiromašnije petine porodica bili su najviše ugroženi: skoro trećina te grupe doživela je tri ili više ranih nepovoljnih iskustava do 14 godine života. Deca iz Pakistana, Bangladeša, crnci iz Afrike i drugog nasleđa više su doživljavala rana nepovoljna iskustva u odnosu na decu bele rase, mada se ti efekti smanje kada se uzmu u obzir prihodi.
Dakle, znamo da društveni faktori igraju ulogu, ali nisu samo socio-ekonomski uslovi ti koji dovode do rane upotrebe droga. Pokazalo se da su, čak i oni koji se nalaze u grupama sa najvećim prihodima, bili u većem riziku ukoliko su doživeli tri ili više ranih nepovoljnih iskustava do 14 godine života.
Otkrili smo da je sveukupno veća verovatnoća da su, mladi koji dolaze iz siromašnije porodične pozadine, uzeli drogu do svoje 14 godine. Međutim, situacija se menja kada je reč o 17 godini života, kada mladi koji potiču iz bogatijih porodica više prijavljuju korišćenje droga. Mladi mešovite rase ili Crnci sa Kariba najverovatnije će uzeti drogu sa 17 godina, dok je najmanje verovatno da će to uraditi deca iz Pakistana ili Bangladeša.
Kada smo pogledali rana nepovoljna iskustva, otkrili smo da su devojčice koje su iskusile više od tri imale 9,6 puta veću verovatnoću da prijave upotrebu droge sa 14 godina od onih koje nisu iskusile nijedno, dok je kod dečaka ova verovatnoća bila 3,4 puta veća.
Rana upotreba droga
Šta nam govore naši nalazi? Otkrili smo da je upotreba droge sa 14 godina relativno retka u poređenju sa 17 godina, a moguće je da se droga koristi u ranijim godinama kao beg od problema, dok je kasnija upotreba više viđena kao deo odrastanja i eksperimentisanja.
Postoji teorija da je veća verovatnoća da će dečaci na rana nepovoljna iskustva reagovati eksternalizacijom ponašanja poput krađa novca, bežanja od nasilnih roditelja ili ispoljavanja nasilnog ponašanja, dok će devojčice pre pribegavati drogama.
Međutim, pronalaženje političkih intervencija koje bi mogle preduprediti ove efekte sprečavanjem ranih nepovoljnih iskustava da se na prvom mestu i dese, moglo bi da naiđe na mnogo poteškoća. Na primer, kada je Fondacija za ranu intervenciju istražila načine za rešavanje seksualnog zlostavljanja, programi koji su tada bili kreirani nisu bili efikasni – seksualno nasilje obično se odvija u prostorima bez nadzora kao što su žurke ili parkovi i zbog toga ga je teško sprečiti.
Škole mogu da pomognu u personalnom, socijalnom, zdravstvenom i ekonomskom obrazovanju i tako što će pastoralnu podršku učiniti dostupnom, dok je Poverenik za decu ukazao na to da bi škole takođe trebalo da modeliraju učtivo i prikladno ponašanje. Ali ovo su dugoročne inicijative, u kojima će mladi ljudi možda odrasti radeći stvari drugačije od svojih roditelja.
Vladinih 300 funti za porodična čvorišta i druge usluge sigurno neće naneti nikakvu štetu. Međutim, može biti da je potrebno više inicijativa: naši nalazi pokazuju da izloženost seksualnom nasilju, vršnjačkom nasilju i porodičnom nasilju ima posledice po šire aspekte života mladih ljudi, bez obzira na njihovu društvenu, etničku ili ekonomsku pozadinu. Potreba da se smanji učestalost ovih negativnih iskustava je prioritetna.
Karamanos, AStewart, K., Harding, S., Kelly, Y., Lacey, R. (2022) Adverse childhood experiences and adolescent drug use in the UK: The moderating role of socioeconomic position and ethnicity