U prvoj deceniji 21. veka, sa više strana se apelovalo da je u oblasti problematike droga i alkohola neophodno pomeriti fokus sa patologije povezane sa zavisnošću i nijansama kliničkih intervencija na lični oporavak kao i oporavak u porodici i zajednici (vidi ovde, ovde i ovde). Govorili smo o oporavku kao o “novoj perspektivi”, “novoj paradigmi” i “novoj vodećoj slici” za ovu oblast. Istovremeno, bilo je pozivanje na radikalan stil zagovaranja oporavka (vidi ovde).
Oporavak od ozbiljnih problema sa drogom i alkoholom već se dugo prikazuje kao lično transformativno iskustvo, ali u kojoj mjeri je sama ideja oporavka revolucionarni koncept – katalizator za transformaciju društvenih politika i praksi vezanih za drogu i alkohol? Ovako potpuno prihvatanje oporavka kao organizacione paradigme u oblasti problema sa drogom i alkoholom kao i srodnim podsistemima imalo bi dalekosežne posledice. To bi:
* Zamenilo izvor znanja iz oblasti zavisnosti koja se zasnivala samo na stručnim publikacijama u integraciju stručnih/naučnih i iskustvenih saznanja, zahtevajući zastupljenost osoba sa ličnim iskustvom zavisnosti i oporavka na svim nivoima donošenja odluka u politici i praksi.
* Uzrokovalo preispitivanje objektivizacije, demonizacije i kriminalizacije osoba koje imaju problema sa drogom i alkoholom i razotkrivanje istorijskih korena tih procesa kao alata rasne/klasne/rodne diskriminacije.
*Prenelo primarnu nadležnost/odgovornost za pitanje droge i alkohola iz oblasti religije/morala i kriminala u oblasti javnog zdravlja, individualnog pristupa lečenju i grupama podrške—preraspodeljujući javna i privatna finansijska sredstva na načine koji bi dramatično promenili poslovanje institucija i lokalnih zajednica, čitavih profesija i ličnih karijera.
*Iniciralo ispitivanje dominantnog područja jezika, uključujući čišćenje stigmatazirajućeg jezika (na pr. alkohol/droga/supstanca “zloupotreba”/”osoba koja zloupotrebljava”) i uvođenje novog rečnika fokusiranog na oporavak.
*Zamenilo područje kinetičkih ideja i slogana iz prirode problema (“zavisnost je bolest”) i promociju određenih intervencije (“lečenje uspeva”) u živi dokaz trajnih rešenja problematike alkohola i droga (“oporavak je realnost”, “oporavak je zarazan”).
*Izazvati preispitivanje javnog i profesionalnog pesimizma (“Jednom zavisnik, uvek zavisnik”) otkrivanjem naučnih dokaza o raširenoj prevalenciji oporavka (“Oporavak je norma, ne očekivanje”) i promovisanjem platformi za javno i profesionalno deljenje ličnih životnih priča oporavka koje prikazuju različite puteve i stilove oporavka.
*Prikazalo oporavak kao proces koji zavisi od vremena i faze, koji zahteva podršku tokom faze aktivne zavisnosti i pre oporavka (npr. smanjenje štete, dosezanje i rana intervencija) i dugoročnu podršku koja prati početak oporavka i stabilizaciju (npr. praćenje i podrška u samoodrživom oporavku).
*Zamenilo razumevanje oporavka i povezanih servisa sa fokusa na događaj (npr. ličnu odluku ili vremenski ograničenu profesionalnu intervenciju) na proces doživotnog upravljanja zdravljem, npr. lično i profesionalno upravljanje drugim hroničnim zdravstvenim oboljenjima kao što su dijabetes ili hipertenzija. (To bi značilo radikalan redizajn lečenja zavisnosti u Sjedinjenim Državama; Pogledajte ovde i ovde.)
*Razotkrilo okolnosti u lokalnim zajednicama koje izazivaju zavisnost i koje su prepreke oporavku osobe/ porodice/ zajednice. (Potpuna i trajna razotkrivenost tih okolnosti predstavljala bi pretnju brojnim institucijama zajednice, uključujući industriju alkohola, duvana i farmaceutske industrije, kao i legitimne institucije koje profitiraju od nezakonitih/nelegalnih poslova vezanih za drogu.)
*Usmerilo pažnju na širenje terapeutskog okruženja u lokalnim zajednicama gde oporavak može da cveta.
*Prebacilo naglasak i fokus kliničke procene problema sa drogom i alkoholom sa fokusa na patologiju povezanu sa zavisnošću na skup internih i eksternih resursa za oporavak (tj., kapital oporavka), i zamenilo usluge profesionalne dominacije partnerskom podrškom u održivom oporavku poštujući pravo izbora pojedinaca koji traže rešenje za problem droge i alkohola.
*Istaklo ulogu osoba u oporavku kao resursa koji svojim ličnim primerom i služenjem unapređuju zdravlje i vitalnost lokalne zajednice.
*Pokrenulo nove autentične institucije za podršku u oporavku – autotentične u smislu da se rađaju iz kulturne mobilizacije osoba u oporavku. (Ova nastojanja organizovana od osoba i za osobe u oporavku, uključuju organizacije u lokalnoj zajednici, centre za oporavak, smeštaj za osobe u oporavku, studentske zajednice osoba u oporavku, inicijative na radnom mestu usmerene na oporavak, ministarstva za oporavak, kafiće za oporavak, medijske projekte usmerene na oporavak, inicijative za slobodno vreme i zabavu usmerene na oporavak i projekte koji za cilj imaju oporavak kroz književnost, muziku, umetnost i komediju.)
Više od 130 zagovornika oporavka iz celog SAD-a okupilo se na Samitu o oporavku 2001. godine u St. Paulu u Minnesoti, da bi podržali jednostavnu ideju: Fokus na rešenje (otpor, otpornost i oporavak) umesto na problem ( zavisnost). Ispostavilo se da ova jednostavna ideja ima prilično revolucionarne implikacije. Oporavak je više od metafore za ličnu transformaciju; takođe može biti katalizator za transformaciju naših zajednica i društvenih institucija.
Izvor: http://www.williamwhitepapers.com/blog/2021/11/recovery-as-a-revolutionary-concept.html