Ova kombinacija je sve učestalija, ali učimo kako da se izborimo sa njom.
Ključne stavke:
Čak 50% osoba sa poremećajima u ishrani zloupotrebljava alkohol ili droge, što je pet puta veća stopa nego kod opšte populacije.
Do 35% osoba sa ozbiljnim problemima sa drogom ili alkoholom ima takođe i poremećaj u ishrani.
Nove strategije i protokoli u tretmanu zavisnosti i poremećaja u ishrani daju nadu za potpuni oporavak.
Svest javnosti o poremećajima u ishrani verovatno je dosegla vrhunac 1990-ih kada je „heroin shick“ izgled među manekenkama dominirao reklamnom industrijom. Taj iskrivljeni ideal lepote naneo je mnogo psihičke štete nebrojenim mladim ženama koje su postale opsednute izgledom svog tela, gubitkom težine i navikama u ishrani.
Uprkos određenom napretku koji je napravljen u reklamnoj industriji u udaljavanju od nezdravog izgleda, poremećaji u ishrani kao što su bulimija, anoreksija i prejedanje su još uvek veoma prisutni. Osobe sa poremećajima u ishrani su u većem riziku za razvijanje zavisnosti od alkohola i droga.
Brojke su jasni pokazatelji
Čak 50% osoba sa poremećajima u ishrani takođe zloupotrebljava alkohol ili droge, što je stopa koja je pet puta veća nego kod opšte populacije. Gledajući u suprotnom smeru, do 35% osoba sa ozbiljnim problemima sa drogom ili alkoholom takođe ima i poremećaj u ishrani. To je 11 puta veća stopa nego među opštom populacijom.
Ova snažna veza između zavisnosti i poremećaja u ishrani ima smisla sa kliničkog aspekta, s obzirom na to da ova dva stanja dele nekoliko zajedničkih faktora rizika. To uključuje hemijsku strukturu mozga, porodičnu anamnezu, nisko samopoštovanje, depresiju, anksioznost i određene društvene faktore.
Šta vidim u svojoj klinici za bolesti zavisnosti
U centru za lečenje kojim upravljam u Jacksonvillu na Floridi, uočavamo određene obrasce i tendencije kod naših pacijenata sa komorbiditetom korišćenja supstanci i poremećaja u ishrani. Bilo bi korisno da se sada detaljnije osvrnemo na neke od njih.
Kada primimo pacijenta često ne znamo za problem poremećaja u ishrani. Pacijent nije uvek toga ni sam svestan. Poremećaji u ishrani obično se počnu pojavljivati nakon nekoliko dana kada osoba završi fazu detoksikacije i nalazi se u treznom stanju.
Mnogo toga vezano je za kontrolu. Kada osobe započnu tretman, zamolimo ih da otpuste kontrolu. Zamolimo ih da nam veruju, da se prepuste, da prestanu da se bore protiv sebe i da budu otvoreni za mogućnosti tretmana.
Ali otpuštanje kontrole je teško za osobe sa problemom zavisnosti. Kada osobe koje imaju i poremećaj u ishrani – bilo latentni ili očigledni – otpuste kontrolu vezanu za zavisnost, kompenzuju je tako što počnu da kontrolišu svoju ishranu. Taj proces može brzo postati kompulzivnog karaktera i može uzrokovati da se njihov poremećaj u ishrani otkrije u velikom svetlu.
U našem centru uvek posebno vodimo računa o tome, delom zato što je tako uobičajeno, posebno među našim štićenicama. Naš cilj je da pomognemo ljudima da bolje razumeju svoj poremećaj u ishrani i zavisnost i da se oporave.
Još jedan obrazac koji vidimo kod ove populacije odnosi se na zamenu kalorija. Kada ljudi dođu na tretman zavisnosti od alkohola i više nemaju pristup alkoholu, njihov mozak im govori da je potrebno zameniti te kalorije nečim drugim. Tada se neki pacijenti upuštaju u prejedanje kao način da nadoknade izgubljene kalorije. Ponavljam, uvek se trudimo da identifikujemo ovaj problem i pomognemo pacijentima da rade na tome.
Drugačija vrsta odliva mozgova
Kao što možete videti, postoji mnogo međusobnih veza između zavisnosti i poremećaja u ishrani – brojna preklapanja ponašanja i zajedničke karakteristike hemijske strukture mozga. I mnogo ukorenjenih obrazaca svakog stanja. Zbog toga je neophodno da se ova dva stanja istovremeno leče na integrisan način. Ako lečite samo jedno stanje, drugo je još uvek prisutno i neće čudesno nestati.
Ta međusobna povezanost me dovodi do klasičnog ciklusa koji teče ovako: Osobe sa komorbiditetom korišćenja supstanci i poremećaja u ishrani često imaju vrlo lošu ishranu. Budući da ne dobijaju hranjive materije, ne mogu proizvesti dovoljno zdravih hormona koji su im potrebni, uključujući serotonin i dopamin.
To su supstance u mozgu koje vam pomažu da osetite zadovoljstvo i sreću. Kada ih nemate dovoljno, osećate se depresivno. U tom trenutku, centar za raspoloženje u mozgu je u disbalansu.
Kako se ljudi nose sa ovim oblikom depresije? U mnogim slučajevima, samo-medikacijom alkoholom ili drogama, kao i zloupotrebom hrane. To dovodi do loše ishrane, smanjenja zdravih hemikalija u mozgu i ciklus se nastavlja.
Društvene mreže ne pomažu u ovim pitanjima
Ranije sam spomenula da reklamna industrija nešto više prikazuje prihvatljive tipove tela u odnosu na ranije. Nažalost, društvene mreže trenutno nanose mnogo veću štetu u ovoj sferi nego što je to ikada učinila reklamna industrija. Sa moćnim i sveprisutnim aplikacijama poput Facebooka, Instagrama i TikToka, mlade žene naročito su bombardovane prikazima savršenih žena sa savršenim telima koje žive takozvanim savršenim životima. To može naneti veliku psihičku i emocionalnu štetu.
Nedavna istraživanja jasno pokazuju da mlade žene sa niskim samopoštovanjem (a ko nema nisko samopoštovanje ponekad u mlađem dobu?) postaju ranjive na ovim stranicama koje imaju podmukle algoritme koji “uče” na osnovu njihovih „lajkova” i dobijaju uvid u njihove želje, nesigurnosti i sklonosti – kako bi im plasirali još više tog sadržaja.
Mnoge mlade žene mogu postati gotovo hipnotizirane svim ovim. Odjednom primaju poruke o ekstremnim savetima za mršavljenje, iskrivljenim slikama o izgledu tela, savetima za čišćenje organizma itd. Jedva primećuju koliko je sve to krajnje neprimereno. Odatle vodi kratak i klizav put do samo-medikacije kako bi se osećale bolje, a ubrzo osoba može postati zavisna od droga ili alkohola.
Ako ubacimo i socijalnu izolovanost u taj miks, što je slučaj zbog Covid-a, zaključujemo da nije ni čudo što vidimo porast poremećaja u ishrani i zavisnosti.
Zaključak: Tretman deluje
Znam da prezentujem sumornu sliku, ali samo pokušavam da opišem protiv čega se borimo. Uz to, znajte da uvek postoji nada za potpuni oporavak za žene i muškarce koji se bore sa komorbiditetom korišćenja supstanci i poremećaja u ishrani. To je teška kombinacija za tretman, ali postajemo sve bolji u tome. Stalno učimo o novim strategijima i protokolima.
Jedan od primera: Mnogi vodeći centri za lečenje postižu uspeh sa metodom zasnovanom na naučnim istraživanjima koja se zove dijalektička bihejvioralna terapija ili DBT. Ogranak kognitivno bihejvioralne terapije, DBT je prvobitno razvijen za tretman osoba sa poremećajima ličnosti i visokim emocionalnim odgovorima na njihovu okolinu. DBT sada pomaže mnogim osobama sa komorbiditetom korišćenja supstanci i poremećaja u ishrani.
Najvažnije je ipak rano prepoznavanje problema ili sprečavanje da do njega uopšte dođe. Prevencija je ključna, a uspešna prevencija se sprovodi svakodnevno.
Briga, posvećenost, ljubav i empatija od strane porodice, zajedno sa smernicama porodičnog lekara ili terapeuta deluju zajednički pri pomoći osobama da se oporave od ove iscrpljujuće kombinacije.
Izvor: https://www.psychologytoday.com/us/blog/use-your-brain/202201/the-latest-co-occurring-eating-and-addiction-disorder