Pandemija COVID-19 potresa Američki pristup tretmanu zavisnosti, ali ishod nije tako loš, kažu stručnjaci.
Sastanci za podršku osobama se ne održavaju ili se održavaju u dosta smanjenom broju, a Centri za borbu protiv zavisnosti se suočavaju sa finansijskom propašću jer se ljudi previše plaše koronavirusa da bi tražili lečenje.
Paradoksalno, ljudi bi mogli imati bolji pristup tretmanu od zavisnosti nego ikad ranije, zahvaljujući prelasku na telemedicinu u svim zdravstvenim ustanovama.
Konačno, „Ja mislim da će ovo zaživeti, ali ne kao ranije“, rekao je o budućnosti lečenja Fred Muench, Predsednik organizacije „Partnerstvo za zaustavljanje zavisnosti“.
Muench vidi telemedicinu kao način da se osigura finansijsko preživljavanje U.S. mreže dobavljača lekova.
„Najveće promene ćemo videti u ambulantnoj, izvanbolničkoj, nezi, koja će zaista biti hibrid“, rekao je Muench. „U budućnosti, nećete morati da budete pružalac telezdravstvenih usluga da bi pužali servise digitalno, na daljinu- sav tretman će imati komponentu tele-zdravlja. Ako ne, prestaće da postoji. Pružaoci servisa ne mogu sebi priuštiti da čekaju integraciju zdravstvenih usluga na daljinu.“
Zatvaranje sistema usled COVID- 19 prisililo je organizacije poput Anonimnih alkoholičara da pređu na video sastanke ili telekonferencije za svoje grupe podrške.
Pandemija je takođe prouzrokovala da brojni Centri za tretman zavisnosti smanje obim pružanja svojih usluga.
9 od 10 Centra za zavisnost su rekli da su prekinuli svoje programe tokom lockdown-a, otpustili svoje zaposlene ili ih poslali na čekanje, sudeći po aprilskoj anketi Nacionalnog saveta za ponašanje u zdravlju sastavljenoj od 3400 članova. Dve trećine Centara je reklo da verovatno neće preživeti duže od tri meseca s obzirom na njihov budžet.
„Nažalost, to je samo-ponavljajući neprikidan ciklus“, rekao je Chuck Ingoglia, izvršni direktor saveta za NPR. „Imate manje zaposlenih ili manje programa, što znači da možete da lečite manji broj ljudi“, rekao je on, „što onda ima dugoročan uticaj na vaše prihode.“
Telemedicina napreduje
Kao odgovor, Centri za zavisnost su sledili vođstvo većine drugih zdravstvenih usluga prelazeći na telemedicinu, lečenjem poremećaja upotrebe supstanci preko telefona ili putem interneta.
Federalna vlada je ublažila pravila koja se odnose na nadoknadu medicinskih usluga koje se pružaju putem zdravstvenog osiguranja tokom lockdown-a, što znači da sami pružaoci servisa za tretman zavisnosti mogu biti sigurniji da će njihov rad na daljinu biti plaćen.
„Čujemo često izjave da država, praktičari kako i pružioci usluga vide povećan broj pacijenata koje su u mogućnosti da vide i leče“, zahvaljujući napretku u telemedicini, kaže Beth Connolli, direktorka projekta Inicijativa za prevenciju i upotrebu lekova. „Pomoć može biti udaljena jedan telefonski poziv.“
U mnogim slučajevima telemedicina je jedini način na koji ljudi sada mogu dobiti pomoć zbog njihovog problema upotrebe supstanci, rekla je Dr Lewei Lin, psihijatar zavisnosti sa Ann Arbor VA i Univerziteta u Mičigenu.
„Za neke pacijente, ukoliko ne dobijaju lečenje na daljinu, lečenje neće ni dobiti“, rekla je Lin. „To bi mogla biti ili jedina ostvariva opcija ili najostvarivija opcija. Ne znamo koliko i da li se uopšte ljudi zbrinjavaju na ovaj način. Jednostavno znamo da se tretman prebacio ili treba da se prebaci na virtuelni način.“
Prelazak na telemedicinu može biti uznemirujući, posebno za ljude koji su neko vreme na lečenju, rekao je Muench.
„Osoba se može distancirati preko telefonske komunikacije na način koji nije moguć prilikom susreta uživo“ rekao je Muench. „Na primer, možete da čistite kuću ili proveravati poslovnu e-poštu. Ova distrakcija onemogućava da se osoba zaista zainteresuje ili fokusira. Ovo je posebno važno za odnos korisnika sa osobama koje su prošle ovisnosti.“
Međutim, telemedicina ima nekoliko prednosti koja bi ljudima olakšala lečenje zavisnosti, rekla je Lin.
„Tretman zavisnosti je veoma intenzivan proces. Mi bi najčešće primali pacijente u početku svake nedelje, a kasnije jednom u nekoliko nedelja ili jednom mesečno“, rekla je Lin. „To je podrazumevalo brojne intenzivne tretmane koji su obično bili uživo.“
Prelazak na telemedicinu olakšao je pacijentima da se drže tog strogog rasporeda, rekli su Lin i Connolli.
„Ljudi ne moraju da brinu o tome ko će da čuva decu i da brinu o prevozu kako bi stigli na lečenje“ rekao je Connolli. „Ljudi mogu da pristupe lečenju gde god da su i kada im je potrebno.“
Pružanje dodatne prilike
Ljudi su potencijalno spremniji da se oprobaju tretman od zavisnosti, „jer daljina smanjuje njihov strah i anksioznost koja proizilaze iz stigme“, dodao je Muench. „Online sastanci pružaju dodatnu priliku – mogućnost da se isproba novi pristup – gde ljudi ne moraju da pokažu svoje lice“, objasnio je.
„To zauzvrat dovodi do porasta deljenja i osećaja intimnosti“, nastavio je Muench. „Ljudi dele mnogo više tokom virtuelnog tretmana nego uživo. Neke teme koje otkrivaju su povezane sa upotrebom droge, seksualno ponašanje i psihijatrijske simptome. Bez obzira na stigmu, virtuelna komunikacija povećava međusobno otvaranje.“
Lin i Connolli sugerišu da bi telezdravlje i dalje trebalo igrati glavnu ulogu u tretmanu zavisnosti čak i nakon nestanka pandemije.
„Ova potreba postoji i bez COVID-19. Ljudima je potreban pristup tretmanu,“ kaže Connolli. „Nadam se da će Savezna vlada razmotriti da (postojeća pravila za nadoknadu telemedicine) postanu trajna, kako bi zadržali ovaj povećani pristup kakav je sada.“
Takođe, trebalo bi da se rade više istraživanja kako bi se osiguralo da je lečenje zavisnosti na daljinu zaista efikasno, dodala je Lin.
„Telemedicina je proučavana u drugim oblastima medicine, ali nije se mnogo proučavala u oblasti oporavka od zavisnosti“, rekla je Lin. “Generalno, čini se da je telemedicina podjednako efikasna kao i ona tradicionalna, kontaktom uživo.“
Poboljšanje nege na daljinu
U nedavnom uredniku JAMA Psychiatry , Lin i dvojica kolega su tvrdili da postoje tri ključne promene za poboljšanje tretmana zavisnosti na daljinu:
- Razvoj smernica za lečenje koje u obzir uzimaju i ličnu i telemedicinsku negu, uključujući smernice za proveru lekova i praćenje napretka na osnovu aplikacije.
- Povećanje dostupnosti buprenofrina, leka koji se koristi kao zamenska terapije, putem pružaoca servisa koji koriste telemedicinu.
- Više online pomoći za ljude čiji su poremećaji u korišćenju supstanci pogoršani sa pratećim poremećajima mentalnog zdravlja, kao i saanksioznošći i stresom uzrokovanim pandemijom.
Muench je izrazio zabrinutost u vezi sa opuštenim pravilima za propisivanje potrebno za tretman zavisnosti putem telemedicine, tj na daljinu.
„Takav potez će, bez sumnje, poboljšati pristup servisima. Sačuvaće zivote“, rekao je Muench. „Međutim, takođe moramo gledati širom otvorenih očiju. Znamo da će to povećati diverziju i prvu upotrebu lekova, na osnovu povećane raspoloživosti. Moramo ustanoviti prave mere zaštite.“
Bez obzira na takve brige, lečenje zavisnosti se mora menjati sa vremenom, rekao je Muench.
„Na kraju, moramo biti fleksibilni. Moramo prigrliti online grupe samopomoći i osnažiti ljude da preuzimaju akcije za svoj sopstveni život. Pružaoci servisa u oblasti zavisnosti se ne mogu više oslanjati na stare modele brige, već moraju susresti potrebe ljudi na mestu na kom se trenutno nalaze i pristupiti im na način koji nužno ne obuhvata lični kontakt“, rekao je Muench.
„Telezdravlje, tj pružanje nege na daljinu, olakšava pristup servisima. Lakše je pridružiti se grupi. Lakše delite nešto što je vama više lično, lakše je ostati povezan tokom određenog vremenskog perioda. Cilj tretmana, uopšteno, je olakšati ljudima da dobiju pomoć kada je promena tako teška“, zaključio je Muench.