Politoksikomanija je značajan faktor rizika kod predoziranja
Iako je epidemija zavisnosti od opijata bila u fokusu nacionalne pažnje tokom protekle decenije, stopa smrtnosti od predoziranja kokainom, metamfetaminom i drugim stimulansima se utrostručila, pokazuje nova studija sprovedena među veteranima.
Više od polovine od 3.631 veterana koji su umrli od predoziranja ovim drogama, u periodu između 2012. i 2018. imali su i druge supstance u svom organizmu, pokazuje studija. Većina ovih drugih supstanci identifikovanih u ovoj grupi su bili opijati, uključujući sintetičke opijate i opijate na recept, dok kod druge polovine veterana koji su umrli od predoziranja stimulansima nije pronađeno prisustvo opijata. Kod predoziranja stimulansima i drugim neopijatskim supstancama, alkohol je bio jedan od faktora koji su doveli do smrti kod tri četvrtine ispitanika.
Većina veterana čije je predoziranje uključeno u studiju (70%), nije bila ni na kakvom lečenju na klinici za lečenje zavisnosti u godini pre smrti. Međutim, u skladu sa povećanom pažnjom na opijate, verovatnije je da su oni koji su umrli od kombinacije opijata i stimulansa imali pristup lečenju ili da im je dijagnostifikovan poremećaj uzrokovan upotrebom supstanci.
Istraživanje objavljeno u časopisu „Addiction“ od strane tima sa Univerziteta u Mičigenu – Centra za zavisnost, Centra za prevenciju povreda i Centra za klinička istraživanja vezana za boračka pitanja je pokazalo da je politoksikomanija glavni, odnosno veliki rizik od predoziranja.
Autori navode da je potreban bolji pristup lečenju za veterane i ostale, posebno za stanovnike ruralnih područja kao i za one koji su iskusili beskućništvo. Takođe su istaknuli manjak tretmana baziranih na lekovima koji bi pomogli pojedincima da smanje upotrebu metamfetamina ili kokaina. Višestruki tretmani zasnovani na lekovima dostupni su za one sa poremećajem uzrokovanim upotrebom opijata ili alkohola.
Istraživanje takođe ističe razlike u riziku od predoziranja stimulansima. Na primer, jedna trećina svih smrtnih slučajeva koji su uključivali predoziranje stimulansima bila je među veteranima koji su afro-američkog porekla, kao i dve trećine smrtnih slučajeva koji su uključivali predoziranje kokainom.
Stanovnici ruralnih područja su češće umirali od predoziranja metamfetaminom ili u kombinaciji sa drugim supstancama; ako su opijati bili prisutni, verovatnije je da su to bili opijati na recept, a ne sintetički opijati.
„Toliko smo se fokusirali na opijate da smo zanemarili ogroman porast onih koji koriste više supstanci odjednom, kao i onih koji koriste samo stimulanse, iako znamo da se veliki broj pojedinaca neće držati samo jedne supstance. Posebno zabrinjava činjenica je da veliki broj ljudi koji su preminuli usled predoziranja nije imao pristup tretmanu ili lečenju zavisnosti“.
Dr. Lara Couglin, Odsek za psihijatriju, Univerzitet Mičigen
Ovo je važno, objasnila je ona, jer su se psihoterapeutski tretmani pokazali efikasnim za poremećaje uzrokovane upotrebom stimulansa, ali oni su obično dostupni samo u uslovima lečenja zavisnosti.
Couglin ističe da ljudi koji koriste metamfetamin ili kokain mogu doživeti oštećenje srca koje ih dovodi u veći rizik od smrtnog ishoda, posebno ako koriste i opijate, koji deprimiraju respiratorni sistem. Studija je otkrila da je 62% slučajeva predoziranja među veteranima starosti 45-64 uključivalo stimulanse.
„Moramo da podignemo svest o ulozi stimulansa kao faktora rizika od predoziranja, kao i o potrebi da se oni sa poremećajem izazvanim upotrebom stimulansa upućuju na lečenje bez obzira da li koriste opijate ili ne, navodi Couglin. Sada znamo da je veća verovatnoća da se kokain i metamfetamin mešaju sa fentanilom ili drugim sintetičkim opijatima, tako da oni koji ih koriste moraju da budu opremljeni dodatnim dozama naloksona za upotrebu i moraju biti svesni rizika od predoziranja u slučaju da oni ili neko sa kim su, dožive neočekivanu reakciju opasnu po život.”