Vlada je obećala da će povećati sredstva za finansiranje lečenja zavisnosti od droge i alkohola, ali takođe treba da ponudi i podršku porodicama osoba zavisnih od droga.
Kada se osoba razboli, njena porodica takođe pati. Kada je reč o zavisnosti, porodica je jednako pogođena kao i osoba koja je zavisna od droga. Ipak porodice pogođene zavisnošću ne zauzimaju centralno mesto. Nedavna BBC emisija: Borba protiv zavisnosti (eng. Fighting Addicition), koja je dokumentovala iskustvo bivšeg rokera (Matt Willis) koji je imao problem sa zloupotrebom alhokola i supstanci, ponudila je retko viđen pogled u svet porodice koja se suočava sa zavisnošću.
Tokom emisije njegova supruga Emma je opisala brige koje je preživljavala dok se gitarista grupe Busted oporavljao. Okrivljuje sebe, jer nije uočila znakove povratka zavisnosti kod supruga i boji se da bi zavisnost mogla da ubije njenog supruga.
Emisija je istakla koliko je neobično videti zavisnost iz perspektive onih koji sa njom žive. Generalno, gde je porodica uključena u razgovor o zavisnosti, njena uloga je definisana merom u kojoj mogu da pomognu na putu oporavka. Smatraju se “kapitalom oporavka”, resursom koji pomaže oporavku od zavisnosti. Usluge koje se nude u radu sa pojedincem često zanemaruju porodičnu mrežu, ljude čiji su životi takođe ugroženi.
Više od pet miliona ljudi u UK trenutno je pogođeno upotrebom alkohola ili korišćenjem droga od strane prijatelja ili člana porodice. Suočeni sa nizom društvenih, emocionalnih, finansijskih i zdavstvenih problema mnogi od njih doživljavaju stres, samoću, probleme sa mentalnim zdravljem, stigmu i porodično nasilje. Nekima od njih biće potrebno odsustvo sa posla zbog zavisnosti drage osobe, a što će ih još više izolovati. Deca mogu da budu izložena sukobima, finansijski uskraćena i osećati se zapostavljeno.
Važno je zapamtiti da je porodica ključni resurs u procesu oporavka, često su prvi koji prepoznaju problem, podstaknu osobu koja ima problem sa zavisnošću da potraži pomoć, praktično i emotivno potpomažu njen oporavak. Ostaju još dugo nakon što je završen utešni, struktuirani proces detoksikacije.
Ali kakva podrška postoji za njih?
“Svi znaju kuda da odu na lečenje i oporavak, ali porodice osoba koje imaju problem sa zavisnošću ne znaju kome da se obrate” kaže Julia Feazey, izvršna direktorka dobrotvorne organizacije Family Support Link, koja podržava porodice pogođene zloupotrebom supstanci u Northamptonshire.
Ona vodi grupe podrške za porodice, mesto gde se stvaraju mnoga prijateljstva kroz deljenje iskustava, često nakon višegodišnje usamljenosti. Julia navodi: “Podizanje svesti je jedini način da pobedimo ovu stigmu”, te dodaje da su stigma i stid ti koji čine da ovi “članovi porodice ne dopru do ljudi i neće o tome da razgovaraju sa osobama sa kojima bi inače razgovarali o drugim temama.”
Sue Glasgow je ovo itekako poznato. Njen otac je bio zavisan od alkohola i borio se sa tom bolešću tokom njenog detinjstva. “Nikada ne biste tražili pomoć, ne tokom osamdesetih”, kaže ona. “Sve proizilazi iz straha i stida, te dve stvari imaju veliku uticaj na to kako i da li ćete zatražiti pomoć ili ne.”
Ovaj stid može da proizađe iz osećaja da niko drugi nema iskustvo kao vi. Ona dodaje “Kada si u tome, misliš da si jedina osoba na svetu koja se sa tim bori, tako da nikada ne bi ni pomislio da zatražiš pomoć. To je sramotno. Ne želiš da kažeš svetu da je tvoj otac alkoholičar”.
Odrastajući, Sue Glasgow nije primećivala nikakvu razliku, ali sada prepoznaje roditelja koji joj je nedostajao. ”Osećam se jako tužno kada razmišljam o sebi kao detetu”. “Shvatam da nisam imala oca kakvog sam trebala da imam, jer je bio prezauzet ispijanjem alkohola. Imam neke deliće sećanja na njega kao odličnog oca, ali kao odrasla osoba znam da nisam dobila najbolje od njega”.
Stručnjaci sve više uviđaju da je potrebno dodatno raditi na individualnim potrebama koje proizilaze zbog zloupotrebe supstanci od strane roditelja, partnera, rođaka ili deteta i da treba pružiti više podrške kako bi se popravila šteta načinjena porodičnom sistemu. Obzirom na trenutnu političku i društvenu klimu, to je sve teže postići.
“Nedavni izazovi dodatno su otežali već tešku situaciju za porodice“, ističe Robert Stebbings, voditelj politike i komunikacija u dobrotvornoj organizaciji Adfam koja podržava članove porodica pogođene zavisnošću.
U prošloj deceniji UK se suočilo sa merama štednje, pandemijom, a sada i inflacijom. Broj smrtnih slučajeva povezan sa zloupotrebom droge u Engleskoj i Walesu porastao je za 81% između 2012. i 2021. godine.
“Potražnja raste, a s obzirom na to da su porodični servisi preopterećeni, teško je odgovoriti zahtevima rastuće potražnje” navodi Stebbings. Nadalje govori da se “Stručnjaci koji rade na terenu suočavaju sa rastućom kompleksnošću slučajeva, pri čemu potrebe onih koji upotrebljavaju supstance i njihovih porodica postaju još ozbiljnije.”
Ohrabrujuće je što su usluge lečenja od zloupotrebe droga i alkohola dobile finansijske podsticaje, nakon što su pretrpeli značajna smanjenja. Međutim, nepostojanje fokusa na porodicu u raspravama o strategiji, kreiranju politika i lečenju, ukazuje da je mali deo tog novca stigao do usluga koje se nude porodicama.
“Veliki deo ovih podsticaja usmeren je na osobe koje imaju poremećaj upotrebe supstanci, a na temelju povratnih informacija koje smo dobili, samo mali deo se odvaja za podršku porodicama”, dodaje Stebbings.
Vlada je 2021. godine najavila desetogodišnju strategiju za rešavanje problema sa drogom u UK. Obećala je da će “smanjiti kriminal i spasiti živote” razbijanjem lanca nabavke droga, pružanjem vrhunskog sistema oporavka, te uvođenjem strožijih kazni za posedovanje droge kako bi smanjili potražnju za drogom. Cilj je da se zaštite “nevine porodice u čije su domove osobe zavisne od droga provaljivale kako bi zadovoljile svoje potrebe”, ali se malo spominju porodice u čije su domove provaljivale osobe zavisne od alkohola.
Kako bi se na adekvatan način reagovalo na štetu koju porodicama nanosi zloupotreba droga, Adfam se zalaže za drugačiju strategiju. Ona bi izgledala tako što bi se potrebe osoba pogođenih tuđim konzumiranjem droge izjednačile sa potrebama osoba koje ih konzimiraju.
“Sa dodatnim finansiranjem koje je sada dostupno, podstakli bismo predstavnike lokalnih vlasti da prepoznaju vrednost porodične podrške, izdvajući za to potrebna ulaganja”, govori Stebbings.” Da bi ispunili ciljeve vezane za strategiju rešavanja problema sa drogom, moramo ulagati u porodice.”
Izvor: Families are the invisible victims of addiction forgotten by our healthcare system – The Big Issue