To jeste svakako bio slučaj za Lusi, koja je sada koordinatorka za bivše zavisnike u Gateway Foundation-u.
Piše Lusi Smit.
Moja zavisnost je zauvek promenila moj život. Ali zavisnost je samo jedan deo onoga što ja jesam, nije sve što jesam.
Ja sam mnogo toga: majka, baka, ćerka, sestra, prijateljica, zaposlena radnica. Ali najviše sam ponosna na to što sam već 11 i po godina trezna i što nastavljam to svoje putovanje.
Bolest zavisnosti pogađa jednog od 10 Amerikanaca, bez obzira na rasu, visinu primanja i godine. Zavisnost ne diskriminiše. Za mnoge, ova bolest proizilazi iz nerazrešenih trauma, depresije i anksioznosti, stanja sa kojima se danas mnogi bore.
Moja priča nije laka za čitanje, čak nije laka ni za pisanje, ali delim je kako bih mogla da pomognem drugima da pronađu put ka ozdravljenju.
Ovde sam da vam kažem da je oporavak moguć, ma koliko god zavisnost postala teška i mračna.
Moja priča nije laka za čitanje, čak nije laka ni za pisanje, ali delim je kako bih mogla da pomognem drugima da pronađu put ka ozdravljenju.
Sa samo 10 godina popila sam prvo alkoholno piće i prvi put probala marihuanu, a od tada su polako droga i alkohol preuzeli moj život.
Kada sam bila mlada udala sam se za bogatog čoveka. Osećala sam se kao Pepeljuga. Imala sam novac, nakit i lepu kuću. Ali sam takođe trpela zlostavljanje i neverstvo, a što me je odvuklo još dublje u zavisnost. U 29. godini života podnela sam zahtev za razvod i dobila starateljstvo nad naše dvoje dece. Ali sam se sa bolom svog razorenog braka nosila uz pomoć droga i alkohola.
Otprilike godinu dana kasnije, upoznala sam svog drugog supruga. Moj život se potpuno preokrenuo na proslavi njegovog rođendana kada sam prvi put probala kokain. Zatim sam probala i metamfetamin.
Stvari su postajale sve gore. Izgubila sam starateljstvo nad decom. Izgubila sam kuću, posao i osećaj sopstevnog postojanja.
Godine 2002. zatrudnela sam sa svojim trećim detetom. On se rodio mesec dana pre termina zbog moje zavisnosti i služba za zaštitu dece odmah je preuzela starateljstvo nad njim. Prvobitno sam viđala sina samo sat vremena nedeljno, a potom uopšte nisam. Osamnaest godina kasnije, još uvek gajim nadu da ću ga jednog dana pronaći.
Godine 2009. upala sam u duboku depresiju koja me je povukla nazad ka starim navikama i lošim izborima. Sa nizom zaostalih sudskih procesa iz perioda moje zloupotrebe supstanci, suočavala sam se sa mogućnošću dužeg odsluživanja zatvorske kazne.
Moj problem sa zavisnošću preuzeo je svaki aspekt mog života sve dok 2006. godine nisam završila u zatvoru, očistila se i nadala da ću, po izlasku, ponovo biti prava majka. Godinu dana kasnije, dok sam bila trezna, rodila sam svoje četvrto dete.
Ali 2009. godine upala sam u duboku depresiju koja me povukla nazad ka starim navikama i lošim izborima. Sa nizom zaostalih sudskih procesa iz perioda moje zloupotrebe supstanci, suočavala sam se sa mogućnošću dužeg odsluživanja zatvorske kazne. Umesto toga, 2011. Godine, pridružila sam se Programu za lečenje od droga, gde sam napokon imala snažnu šansu da se zauvek promenim.
Ušla sam u program oporavka u Gateway Foundation-u – najvećoj neprofitnoj organizaciji za lečenje zavisnosti u saveznoj državi Illinois, gde sam provela 52 dana. Potom sam prošla kroz Gateway-ov intenzivni ambulantni program lečenja, a zatim i kroz dodatnu terapiju.
Bila sam trezna. Moj najmlađi sin se dobro razvijao. Imala sam svoju kuću. Našla sam posao i napredovala do pozicije generalnog menadžera.
U februaru 2020. godine, Gateway Foundation mi je ponudila posao koordinatorke za bivše zavisnike. To je isti neprofitni centar za lečenje u koji sam ušla kao zavisnica, a sada sam bila na drugoj strani, pomažući drugim ljudima koji se bore sa zavisnošću. Delila sam svoja iskustva vezana za ovu bolest, kako bih pomogla drugima u njihovom sopstvenom oporavku. Znam njihove borbe jer sam i sama prošla kroz sve to.
Nadam se da ću nastaviti da koristim svoj glas kako bih uklonila stigmu i osude koje vladaju oko zavisnosti. Ohrabrujem one koji su tek na početku puta oporavka da nastave sa svojom borbom.
Danas, nakon više od decenije provedene u oporavku, najbolji savet koji mogu da dam ljudima koji su na ovom putovanju, jeste da je potrebno vreme. Vreme postepeno dopunjuje vašu “kutiju za alat” sa onim što vam je potrebno kako biste se promenili i razvili u osobu koja treba da budete. Dve najvažnije alatke u mojoj kutiji su komunikacija i iskrenost. Moja porodica me podseća da su naša zajednička snaga i komunikacija ono što nas sve gura napred.
Svako ko se bori sa zavisnošću razume da svi imamo svoj “komplet alatki za oporavak” – nije u pitanju univerzalni komplet za sve. Učimo kako da izaberemo pravu alatku za svaku situaciju, ali to zahteva vreme i praksu. Alatke na koje se oslanjamo pomažu nam da prepoznamo štetu koju smo napravili, daju nam snagu to ispravimo i usmeravaju nas ka trezvenoj budućnosti. Pamtimo gde smo bili kako više nikada ne bismo tamo otišli.
Nadam se da ću nastaviti da koristim svoj glas kako bih uklonila stigmu i osude koje vladaju oko zavisnosti. Ohrabrujem one koji su tek na početku puta oporavka da nastave sa svojom borbom. A za vas koji sada počinjete svoje putovanje, pomoć je dostupna. Svaki dan je novi izvor nade.
Izvor: https://treatmentmagazine.com/im-here-to-tell-you-recovery-is-possible/