Kada se zavisnik sve više spušta niz beskonačni ponor zavisnosti, fizička, psihološka i duhovna transformacija koja se dešava kao rezultat njegovog ponašanja istovremeno može da bude i zapanjujuća i potresna za posmatranje. Dok zavisnik privlači većinu pažnje u pogledu dobijanja odgovarajuće stručne pomoći, zavisnik nije jedini kome će biti potrebna intervencija.
Profesionalci koji se bave zavisnošću u potpunosti razumeju da je zavisnost bolest porodice i da su efekti koje zavisnost ima na članove porodice značajni i da mogu da izazovu ozbiljnu disfunkciju u načinu komunikacije i interakcije unutar porodice. Kako bi se nosili sa nepredvidivim ponašanjima zavisnika, svaki član porodice usvojiće određene maladaptivne obrasce ponašanja.
Iako neki članovi porodice mogu da osećaju da su njihovi postupci učinjeni sa najboljim namerama da pomognu voljenoj osobi, realnost je da njihova dela samo omogućavaju zavisniku da nastavi sa svojim destruktivnim ponašanjem. Dodatno, ova ponašanja će dalje ometati sposobnost svakog člana porodice da vodi zdrav i normalan život.
U nastavku slede uobičajeni tipovi suzavisnosti koje će porodica usvojiti kada se suočava sa voljenom osobom koja je zavisna.
Zavisnik
Očigledna centralna tačka porodičnog stresa prilikom suočavanja sa zavisnošću jeste sam zavisnik. Zavisnik je centar suzavisne porodice i njegove potrebe i želje postaju apsolutni centar sveta porodice. Kako zavisnik nastavlja sa svojim ponašanjem i preuzima kontrolu nad porodičnim pejzažem, ostali članovi porodice će nesvesno preuzeti druge uloge (koje su navedene ispod) u pokušaju da izbalansiraju probleme koje zavisnik stvara. U slučaju da zavisnik zatraži profesionalni tretman lečenja zavisnosti i savetovanje, obezbeđivanje pomoći koja mu je potrebna može da započne proces obezbeđivanja pomoći članovima porodice koja je njima potrebna, a kako bi se oslobodili uloga koje preuzimaju.
Staratelj
Možda najprepoznatljiviji tip suzavisnosti u porodici koja se bori sa zavisnošću jeste uloga staratelja. Staratelj je osoba koja je preuzela zavisnikove odgovornosti i probleme i pokušava da održi porodicu srećnom i u ravnoteži. Staratelj štiti zavisnika od posledica njegove zavisnosti i takođe krije porodične probleme od prijatelja i društva. Preuzimajući probleme zavisnika, staratelj postaje i omogućivač i rado nudi rešenja za probleme zavisnika koja ne uključuju suočavanje zavisnika sa posledicama njihove zavisnosti.
Heroj
Član porodice, koji preuzima ulogu heroja u porodici kojoj zavisnik pripada, oseća potrebu da učini da porodica izgleda dobro i u tome postiže visoke rezultate. Heroj ignoriše problem zavisnosti i predstavlja stvari na pozitivan način kao da uloge unutar porodice ne postoje. Ulogu heroja u zavisnoj porodici često preuzima najstarije dete i ono će preuzeti uloge odraslih poput čišćenja i kuvanja. Ukoliko je voljeni koji je zavisan roditelj, heroj će preuzeti ulogu staratelja. Iako se heroj naizgled ponaša ispravno, on oseća ogromnu krivicu i sram i može da razvije radoholičarske tendencije ako nastavi da preuzima ovu ulogu.
Žrtveno jagnje
Suprotno heroju, osoba koja u suzavisnosti preuzima ulogu žrtvenog jagnjeta prkosna je i pokušava da skrene pažnju porodice glumom. Oni koji preuzimaju ulogu žrtvenog jagnjeta su ljuti, neprijateljski nastrojeni i stalno imaju problema na poslu, u školi i sa zakonom. Iza konfrontacione fasade, žrtveno jagnje krije osećanja usamljenosti, besa i praznine i često se i sam okreće drogama i alkoholu kako bi umanjio bol koji oseća.
Maskota
Član porodice koji preuzima ulogu maskote u ovoj disfunkcionalnoj porodičnoj situaciji je porodični klovn koji pokušava da unese lakoću i humor u pokušaju da skrene pažnju sa porodičnih problema. Humor koji će maskota koristiti biće nezreo i štetan i ovo predstavlja direktnu refleksiju besa i tuge koju oseća iznutra. Ukoliko maskota nastavi sa svojom ulogom, kako odrasta razviće značajne poteškoće u suočavanju sa problemima.
Izgubljeno dete
Izgubljeno dete je tiho i rezervisano i nikada neće spomenuti zavisnost voljene osobe ili izraziti svoja osećanja o oporavku. Način na koji se izgubljeno dete suočava sa zavisnošću voljene osobe jeste povlačenje iz porodične zajednice i ono će se odreći sopstvenih potreba. Zbog toga što se izgubljeno dete povlači iz porodice, ono postaje zaboravljeno i oseća ogromno zanemarivanje, usamljenost i na kraju bes. Ako izgubljeno dete nastavi sa svojom ulogom, imaće nedostatak zdravih socijalnih veština i velike teškoće u uspostavljanju i održavanju zdravih odnosa.
Značaj porodične terapije u prekidu ciklusa zavisnosti
Kao što je navedeno na početku članka, zavisnost je porodični problem. Da bi se zavisnik potpuno oporavio od zloupotrebe supstanci, porodica takođe mora da prođe kroz tretman kako bi se adresiralo maladaptivno ponašanje koje je dopustilo voljenom zavisniku da razvije i održi zavisnost. Programi porodične terapije pomažu zavisnicima i porodici pružajući im neophodnu edukaciju o bolestima zavisnosti, gde svaki član porodice može u potpunosti da razume zbog čega je uloga koju je preuzeo doprinela problemima zavisnosti člana porodice, kao i njihovim ličnim problemima.
Kroz programe porodične terapije, iskusni terapeuti mogu da pomognu porodičnoj zajednici da razvije snažan osećaj podrške iznutra i mogu im pružiti alate i podršku potrebnu da se osnaže u zaustavljanju omogućavanja i drugih maladaptivnih ponašanja, te im pomoći da izgrade zdrave i pozitivne veštine suočavanja i komunikacije. Najvažnije, ovi porodični programi pomažu u izgradnji otpornosti, a porodica uči članove da podržavaju jedni druge u vlastitom oporavku, što ujedno pruža motivaciju zavisniku da pronađe snagu da prekine ciklus zavisnosti. Porodica uči da se emotivno odvoji od zavisnosti voljenog sa ljubavlju i dozvoli mu da preuzme odgovornost za sopstveni oporavak.
Izvor: https://sobernation.com/codependency-roles-in-an-addictive-family-system/