Nedavno sam imao priliku da svedočim pred Odborom za pravosuđe Senata Pennsylvaniae u korist legalizacije fentanil test traka. Jedan od svedoka je govorio o ulozi smanjenja štete u svom procesu oporavka. Smanjenje štete spasilo mu je život. Kao što je naveo u svom svedočenju, zdravstveno osiguranje je samo nekoliko dana pokrivalo lečenje njegovog teškog poremećaja uzrokovanog upotrebom supstanci. Naravno, to nije funkcionisalo. Smanjenje štete ga je održalo u životu između kratkih epizoda lečenja. Naš sistem lečenja mogao je samo da ga izneveri, ne pružajući odgovarajuću dužinu boravka za početak procesa oporavka. Iz njegovih ranijih izjava znam da mu je bilo potrebno više prilika. Na kraju, nekoliko godina kasnije, dobio je duže lečenje i intenzivniju negu. Sada ima život, porodicu i ulogu u isceljivanju svoje zajednice, što bi trebalo da bude naša želja za sve ljude koji imaju poremećaje uzrokovane upotrebom droga.
Osobe koje traže pomoć za poremećaje uzrokovane upotrebom droga u okviru našeg sistema nege verovatno bi trebalo da dobiju naše odricanje od odgovornosti u kojem se navodi da nemamo sistem nege koji bi mogao da zadovolji dugoročne potrebe oporavka. Ne fokusiramo se dovoljno na pomaganje ljudima da se izleče nakon što ih održimo u životu, pa čak ni na dugoročno angažovanje u uslugama. To dovodi do začaranog kruga. Iako postoji određeni napredak, naši sistemi nege najčešće iznevere osobe sa složenijim i težim poremećajima uzrokovanim upotrebom droga. Naš sistem nege nikada nije imao resurse da ljudima pruži ono što im je potrebno da bi dugoročno bili bolje. Većinu vremena pružamo kratkotrajnu negu i vodimo ljude kroz usluge što je brže moguće, kao na pokretnoj traci. Pomolimo se „Zdravo Marijo“ za svakog ko prođe. Potreba da se dopune strategije za smanjenje štete proizilazi iz činjenice da zapravo nikada nismo na pravi način investirali da pomognemo ljudima da zaista započnu proces oporavka.Trebalo bi i to učiniti.
Još 2013. godine, moja agencija je sprovela istraživanje o zaposlenima Državnog odeljenja za droge i alkohol kroz Anketu sistemi pod stresom. Činjenica da je organizacija civilnog društva u zajednici dobila zadatak da sprovede instraživanje o tome kako sistemi nege služe našoj zajednici, dovoljno govori o tome koliko smo bili cenjeni u to vreme i kako organizacije poput naše širom zemlje igraju vitalnu ulogu u dizajnu, evaluaciji i implementaciji tog sistema.
Poslali smo anketu savetnicima za poremećaje uzrokovane upotrebom droge širom Pennsylvaniae. Na kraju smo imali preko 1000 odgovora pri čemu je uzorak smanjen za oko 800 ispitanika. Čak i u 2013. godini. pružaoci usluga za poremećaje uzrokovane zloupotrebom droga su bili preopterećeni i nisu imali vremena da se bave pomaganjem ljudima. Bili su zaglavljeni u hrpama papirologije. Jedno od pitanja je bilo kako se dobrobit klijenata uklapa u ciljeve programa. Nešto manje od polovine ispitanika odgovorilo je da su klijenti dobili manje nege u odnosu na ono što oni kao kliničari smatraju potrebnim i da je osobama koji su dobili usluge potrebno više nego što su oni bili u stanju da im pruže sa kapacitetima koje su imali na raspolaganju. Tada je “finansijska mantra” bila uradite više sa manje sredstava. Slušajući neobavezno šta pružaoci usluga sada govore, mislim da se situacija još više pogoršala u odnosu na 2013. godinu. Brojni od tih aspekata su eskalirali u 2022.
Moja organizacija PRO-A je jedna od prvih OCD (organizacija civilnog društva) koja deluje na polju oporavka u Pennsylvaniai koja se prijavila da podrži povećane napore smanjenja štete. Učinili smo to iako to znači da je potrebno uložiti više resursa da zadržimo ljude i pružimo negu i podršku koja im je potrebna da se oporave. Intervencija Warm Handoff (eng.transfer na drugog medicinskog stručnjaka) pomaže, ali šta sledi? Potrebni su nam alati za smanjenje štete, ali takođe nam treba saosećanje i fokus na to šta uraditi nakon spašavanja života. Trebamo investirati u to da osobe ostanu sa nama dugoročno, posebno oni koji su u oporavku od teškog oblika poremećaja uzrokokovanih upotrebom droga. Moramo pomoći osobama da “procvetaju”.
Nisam jedini koji tako misli. Stariji urednik časopisa o zavisnosti od alkohola i droge Dr. Eric Strain je primetio i napomenuo da je “naš neuspeh da snažno zagovaramo da pacijenti trebaju da “procvetaju” je prećutno priznanje intervencijama kao što su opijatski programi niskog praga, davanje naloksona i propisivanje buprenorfina bez naknadnih usluga”. On predlaže da uključimo pacijente i podržimo ih u njihovom “procvatu” i stvarima koje su njima važne u životu. Mi ne investiramo u njihov “procvat”, kako je on to naglasio. Možete li zamisliti šta bi smo dobili kad bismo počeli da ulažemo?
Iako je zavisnost jedna od naših najvećih društvenih izazova u resursima i životima, takođe znamo da 85% osoba koje dosegnu pet godina u oporavku, ostaju u oporavku do kraja života. Trebalo bi da se fokusiramo na dugoročni oporavak kao našu funkcionalnu sistemsku matricu za teške poremećaje uzrokovane upotrebom supstanci. Ljudima treba pružiti usluge za smanjenje štete i pomoći im u identifikaciji onoga što je značajno u njihovim životima i podržati ih u procesu oporavka. Obezbediti i pružiti odgovarajuću negu i propratiti je sa uslugama za upravljanje oporavkom. Početi meriti šta kod koga funkcioniše kako bi mogli napraviti protokole za dugoročnu dobrobit osoba sa poremećajima uzrokovanim upotrebom droga. Ako investiramo u neophodne usluge za smanjenje štete, ali bez dugoročne infrastukture koja podržava oporavak, nećemo biti čak ni blizu mesta na kojem možemo zaista pomoći ljudima da napreduju. Ulaganje u oporavak isplaćuje dividende u spašenim životima, obnovljenim porodicama i izlečenim zajednicama. Trebalo bi i potrebno je da se usmerimo u tom pravcu.
Izvor: https://recoveryreview.blog/