Colin Healy je suosnivač Sailing Into Wellness, irskog pionirskog programa koji transformiše živote onih koji pate usled lošeg mentalnog zdravlja i zavisnosti.
Svež povetarac duva na jezeru Lough Derg, dok vetar puni jedra. Colin Healy zabacuje glavu i na trenutak zatvara oči u čistom zanosu.
Snimljen je na palubi jedne od dve jedrilice, koje su u vlasništvu organizacije kojoj je pomogao u osnivanju. Da mu je neko pre deceniju rekao da će mu to biti glavno zanimanje, nikada mu ne bi verovao. Tada nije mogao pronaći radost u životu.
Pedesetodvogodišnji Colin iz Mallowa se bavio montažom prozora u Corku kada je recesija pogodila građevinski sektor 2008. Od tada je, kako kaže, „teško funkcionisao”. Otvoreno je govorio o brojnim pokušajima da sebi oduzme život, uključujući i to kada je jednom prilikom zapalio svoju kuću.
Čovek iz njegove ulice pozvao je vatrogasce, a policija je stigla i provalila vrata. Odvezen je kolima hitne pomoći u bolnicu, pregledano je sve što je imao kod sebe i stavljen je pod nadzor zbog pokušaja samoubistva.
Tokom rehabilitacije 2012. godine, sprijateljio se sa čovekom po imenu Charlie Murphy, koji ga je poveo na jedrenje. Healy se još uvek priseća straha koji je osećao stojeći na pontonu marine. Prešavši preko te uske praznine na palubu, ostavio je to iza sebe.
„Zavisnost ima sposobnost da vas ubije, ali u nekom trenutku morate preuzeti odgovornost i shvatiti da možete živeti i postojati ”, navodi Colin.
„Problem je u tome što kada ste zaglavljeni usred toga, teško je videti da imate taj izbor, a zavisnost uništava vašu porodicu, vaše prijatelje. Kome onda da se obratite za pomoć vezanu za oporavak kada ste izgubili svo samopouzdanje?
„Moji roditelji su bili neverovatni, kao i moja braća i sestre”, ističe on, a glas mu se lagano kida dok razmišlja o njihovom stalnom verovanju u njega, uprkos haosu u njegovom životu.
Edukacija na vodi
Colin je bio odlučan da podeli dobrobiti jedrenja. Upoznao je James Lyonsa, iskusnog profesionalca za obuku iz jedrenja i njih dvojica su 2016. godine pokrenuli pilot projekat nudeći jednodnevne izlete na vodi, u početku grupama i organizacijama u Corku i Dublinu, kao što je Coolmine Therapeutic Community, koja je specijalizovana za lečenje zavisnosti od droga i alkohola.
Projektom su nabavljena dva plovila klase Hawk od 20 stopa (šest metara), koja se mogu ukrcati prikolicom s bilo kojeg pristaništa. Colin i James su takođe stekli pravo na upotrebu drvenog čamca Ilen od 56 stopa (17 metara), koji je izgrađen u Baltimoreu, zapadnom Corku. Napravljen je prema dizajnu Irca Conor O’Briena koji je plovio oko sveta od 1923.-25. godine. Smešten na Falkland ostrvima, gde je bio trgovačka jedrilica, Ilen je restauriran u Limericku od strane tima predvođenog grafičkim dizajnerom Gary McMahonom.
Sailing into Wellness sada nudi obrazovne i terapeutske programe za mlade ljude „u riziku“ i odrasle koji su pogođeni zloupotrebom psihoaktivnih supstanci i lošim mentalnim zdravljem. Srećom, kada se pojavio COVID 19 početkom 2020., mogao je da nastavi svoj neprocenjivi rad.
Prošle godine je nudio kurseve u Kinsaleu, Howthu, Dublinu, na reci Shannon, u Dunmore Eastu, okrug Waterford, Dun Laoghaireu, okrugu Dublina i ponuda je proširena na Carlingford, okrug Louth.
Sa više od 900 učesnika do danas, planirano je da se ove jeseni proširi na zapad. Oni koji žele napredovati od jednodnevnog jedrenja do dužih putovanja, to mogu učiniti kroz trodnevna „putovanja oporavka”.
U početku je bilo teško uveriti potencijalne pristalice u vrednost ove zamisli. Kako objašnjava Tessa Kingston, savetnica i psihoterapeutkinja iz Kinsaleua „avanturistička terapija je dobro razvijena u Severnoj Americi, Kanadi, Australiji i Skandinaviji, ali ne i kod nas“. Zajedno sa Leonie Conway, ona je stalni instruktor u Sailing into Wellness. „To ima različit uticaj na svakoga“, kaže Tessa. „Uticaj koji se dešava prirodno može izgledati tako mali.”
Preuzimanje vodstva
Učesnici imaju priliku da i sami postanu instruktori, kao što je Eoin Barnes odlučio da to učini. 44-godišnjak iz Dublina je iza sebe imao 26 godina zavisnosti od droga i alkohola, kada se, pre više od dve godine, pridružio programu.
„Radio sam na brodu i prevozio ljude iz luke Coliemore do ostrva Dalkey, tako da znam šta more može pružiti“, navodi Eoin. „Godinama sam bio beskućnik, a mnoge osobe zavisne od droga umiru usamljene i slomljenog srca. Mislio sam da je to i moj put.“
„Bio je to onaj prvi dan na Ilenu, isplovljavajući prema Dalkeyu, morali smo da slušamo naređenja, ne zbog autoriteta, već zato što smo trebali raditi kao tim. Jednostavno sam voleo prizore, zvukove i činjenicu da je život bio gurnut u stranu na nekoliko sati u toku dana.”
Prijavio se za kurs u klasi 1720.
„Dobio sam dozvolu za motorni čamac, tako da sam mogao ponuditi sigurnosnu podršku i stalno sam gnjavio Colina zbog mesta na brodovima kada drugi nisu mogli doći”, kaže on.
„Plovili smo u Carlingford na Ilenu prošle godine i pomagao sam drugim osobama zavisnim od droga koji se oporavljaju, koristeći pristup osnaživanja zajednice (eng. CRA- community reinforcement approach), koji kombinuje timski rad i otpornost kako bi pomogao ljudima da se oporave. „Sada sam čist već godinu i po dana i radim u sklopu projekta „Dun Laoghaire Rathdown Outreach“, vođenog od strane jedne organizacije u zajednici koja pruža podršku u oporavku. Na vodi provodim što više vremena.”
Eoin počinje kurs za instruktore ovog jula.
Problemi su nestali
Natasha O’Brien, dvadesetdvogodišnjakinja iz Limericka, pre uključivanja u projekat petomesečnog programa oporavka koji je vodio Coolmine, nije imala iskustva sa plovidbom.
„Tog prvog dana na Lough Dergu, nebesa su se otvorila i grad je bio veličine loptica za golf“, priseća se ona. „Vetar se pojačao i imali smo četiri godišnja doba u jednom danu i to je bilo potpuno ludilo.“
„Imali smo spremljene lanč pakete, a ja sam ponela i svoju gitaru. Žene koje su nas podučavale su bile snažne i veoma druželjubive. Vezali smo naša dva čamca nasred jezera, a ja sam ih sve ubedila da otpevamo pesmu.“
Opisujući sebe kao nezavisnu i kao „vuka samotnjaka”, kaže da joj je bilo teško verovati ljudima.
„Ali ne mogu da budem na pramcu čamca i da istovremeno vučem dizalicu i upravljam njime, tako da sam morala da naučim da to sve otpustim i da radim sa posadom.“
„Kada ste zavisni od droga, osećate se izopšteno, a isto se osećate i kada se oporavljate, a to utiče na vaše samopouzdanje. Takođe sam jednog dana kada sam se vraćala kući sa posla bila napadnuta.“
„Sailing into wellness me je zaista izvukao iz mračnog tunela na čijem sam kraju bila, jer kada ste tamo, sve svoje probleme ostavljate na kopnu“, kaže ona.
„Ponekad kada ste zaglavljeni u betonskoj džungli u Limericku ne vidite ništa pozitivno. Sada imam uspomene sa te plovidbe i jedva čekam septembar kada krećemo na jedno od trodnevnih putovanja“ rekla je Natasha.
Deirdre Mortell, izvršna direktorica Rethink Irelanda, kaže da je pokazatelj njegovog potencijala to što se Sailing into Wellness proširio tokom pandemije.
„Covid-19 je to zaista omogućio i program je proglašen neophodnim. Radimo na njemu tri godine, tokom kojih se pridružilo još osam zaposlenih, a sarađivali smo sa 38 različitih partnerskih organizacija”, objašnjava ona.
„Pokazano je, na primer, da su stope oporavka u rehabilitaciji značajno porasle kada su klijenti iz Coolminea mogli učestvovati u nekoliko dana isplovljavanja iz Howtha “, kaže ona.
Colin Healy je itekako svestan prednosti s obzirom na sopstveno iskustvo. Radio je sa ljudima koji su smatrali da se ne mogu vratiti nazad u društvo zbog kriminalnog dosijea.
„To nije tačno jer uvek postoji druga šansa za svakoga“, kaže on. „To je ono što pokušavamo da uradimo sa ovim programom. A kada držanje nekoga u zatvoru košta najmanje 70.000 eura godišnje, nije li ovo bolji put?”
Izvor:
https://www.irishexaminer.com/lifestyle/healthandwellbeing/arid-40923683.html