14.06.2021. SAD: Tehnika emocionalne regulacije u prekidanju ovisnosti od kokaina

Istraživanje sprovedeno od strane Mount Sinai potvrdilo je da je strategija emocionalne regulacije poznata kao ponovna kognitivna procena (eng. cognitive reapraisal) pomogla da se smanji tipično povećana i uobičajena pažnja na okidače i kontekst povezan sa zavisnošću od kokaina.

Istraživanje objavljeno u časopisu PNAS sugeriše da ovakav oblik poremećaja navike, posredovan kroz prefrontalni korteks mozga, može igrati važnu ulogu u smanjenju kompulsivnog ponašanja u potrazi za drogom i ponovne upotrebe supstanci koje karakterišu dugogdišnje izazove zavisnosti.

„Ponovna upotreba supstanci uglavnom je uzrokovana povećanom pristrasnošću u pažnji na okidače koji se vezuju za supstance, poput prizora, mirisa, razgovora, bilo šta što osobu podseća na prethodnu upotrebu droge“, istakao je vodeći autor dr Muhamed A. Parvez, asistent na predmetu psihijatrija i neuronauka Medicinskog fakulteta Isahn u Mount Sinai, koji proučava fenomene mozga i ponašanja koji pomažu u vođenju i praćenju lečenja zavisnosti i srodnih ishoda.

“Naša studija je prva koja sugeriše da se boljom samoregulacijom uzbuđenja na okidače koji su povezani sa upotrebom droga, kroz ponovnu kognitivnu procenu može poremetiti automatski odgovor mozga na pažnju ka tim okidačima, što bi potencijalno moglo dovesti do smanjenja kompulsivnih reakcija usmerenim ka traženju droga. To se može dogoditi čak i van laboratorije, kod ljudi sa poremećajima upotrebe supstanci.”

Kokain je snažan stimulans centralnog nervnog sistema čija zloupotreba predstavlja ozbiljan zdravstveni rizik i ima veliki broj neželjenih efekata. Zavisnost od kokaina prepoznata je kao poremećaj otporan na lečenje koji je dostigao razmere epidemije na nacionalnom i globalnom nivou. Samo u Sjedinjenim Američkim Državama stotine hiljada ljudi se svake godine leči u hitnim službama nakon ozbiljnih simptoma (uglavnom kardiovaskularnih) povezanih sa upotrebom kokaina. Hronična zloupotreba supstanci, uključujući kokain, usmerava mozak ka povećanoj pažnji na okidače u okolini povezane sa supstancom (poznatom kao pristrasnost pažnje) koja se smatra faktorom rizika za recidiv.

Istraživači Mount Sinai-a sugerišu da bi upotreba ponovne kognitivne procene mogla poremetiti uobičajenu povećanu pažnju na okidače povezane sa drogom kod ljudi sa poremećajima izazvanim upotrebom kokaina. Ponovna kognitivna procena (eng. cognitive reapraisal) je tehnika regulacije emocija, u kojoj su pojedinci osposobljeni za samoregulaciju (čime se uključuje prefrontalni korteks) emocionalnog odgovora na predstavljeni znak ili kontekst reinterpretacijom njihovog značenja. Na primer, linije kokaina na datoj fotografiji se  mogu reinterpretirati kao filmski rekvizit sa linijom sitnog šećera poređanog u linije da bi ličila na kokain. Iako se ponovna kognitivna procena i ranije pominjala u istraživanjima kako bi se smanjila reaktivnost učesnika na znakove povezane sa drogom, istraživanje Mount Sinai-a je prvo koje je koristilo ovu tehniku emocionalne regulacije kod osoba zavisnih od kokaina zbog njenog  uticaja na spontanu (naviknutu) pristrasnost u pažnji na okidače na kokain.

„Modifikacija pristrasnosti pažnje je fundamentalan ali nedokučiv cilj za recidiv godinama.“, rekao je dr. Parvez, koji je takođe i direktor Laboratorije za motivacionu i emocionalnu psihopatologiju u Mount Sinai. „Otkrili smo da je ponovna kognitivna procena, funkcija prefrontalne kontrole, smanjila spontanu pristrasnu pažnju na okidače na droge kod ljudi zavisnih od kokaina. Drugim rečima, povećana kognitivna kontrola prefrontalnog korteksa (kroz proces procene) rezultirala je povećanom samoregulacijom automatskih procesa u pažnji (koje je teško kontrolisati) kod osoba zavisnih od droga“.

„Kroz naš rad i na osnovu benefita posredovanih preko prefrontalnog korteksa ponovne kognitivne procene, stvorili smo obećavajući okvir za samoregulaciju automatske, odozdo prema gore, jako teške za odoleti, reaktivnosti na okidače, što se može potencijalno generalizovati i na smanjenje upotrebe droga van laboratorije i može biti primenjivo na druge zavisnosti koje nisu kokain“, izjavila je dr. Rita Goldstein, profesorka psihijatrije i neuronauke i šef istraživačkog programa neuropshologije zavisnosti i sličnih stanja i vodeći autor rada. „Daljim istraživanjem, mislimo da bi ovi rezultati mogli da doprinesu razvoju već dostupne kognitivno bihevioralne i presonalizovane strategije intervencija, koje bi se koristile kod osoba koje se bore sa zavisnošću. Doprinos razvoju empirijski potvrđenih intervencija zasnovanih na neuronauci u polju zavisnosti je veoma važan cilj u našoj laboratoriji“.

Izvor:  https://medicalxpress.com/