Portal „i“ je otkrio da se droge A klase slobodno prodaju na TikTok-u, potencijalno dopirući do mlađe publike ove platforme.
Jednostavnom pretragom otkrivena su 15 naloga na TikTok-u platformi – od kojih većina tvrdi da su iz Velike Britanije – prodaju tečni LSD, Codein sirup (Lean), DMT, magične pečurke, kanabis, jestive proizvode od kanabisa, Xanax, antidepresive na recept i LSD.
TikTok je zabranio neke heštegove o drogama, uključujući „kokain“ i „mdma“, ali neki koji promovišu ketamin, LSD i magične pečurke nažalost, nisu blokirani u aplikaciji. Takođe, utvrđeno je da se na nekim profilima koriste reči poput „pillz“ ili „edibles“ (prev. sleng za tablete i jestive proizvode od kanabisa) u svom korisničkom imenu. Drugi su čak, koristili nejasan jezik poput „pečeni proizvodi od origana“ i na taj način reklamirali jestivu hranu od kanabisa.
Korisnici tvrde da lokacije njihovih objava mogu da budu bilo gde, kako u Velikoj Britaniji, tako i širom sveta.
Stručnjaci su upozorili da bi takve reklame lako mogle da dođu do dece, jer je prema Business of Apps, čak 26% korisnika TikTok-asu mlađi od 18 godina.
„Gde mladi ljudi traže informacije? Postoji vrlo malo dobrih verodostojnih saveta [o uzimanju droga] što dovodi do toga da se moraju oslanjati na informacije na mreži“, rekao je Ian Hamilton, viši predavač za bolesti zavisnosti i mentalno zdravlje na Univerzitetu Jork.
“Ovo su droge prilično jakog delovanja koje se prodaju na mreži i već postoji veliki problem sa zloupotrebom Xanax-a.”
Gospodin Hamilton, koji je angažovan od strane Ministry Of– grupe posvećene dosezanju generacije Zed koju je inicirao TikTok – predstavio je video o zavisnosti u doba pandemije. Takođe, rekao je da je zabrinut zbog „upitnih doza“ koje dileri prodaju online, odnosno preko društvenih mreža.
„Bez ikakvih informacija o doziranju, mladi mnogo rizikuju. Ono što bi moglo da funkcioniše za jednu osobu moglo bi da rezultira nečim užasnim za drugu“, rekao je on. “To je prava lutrija.“
U tri navrata tokom pretraživanja ove platforme, TikTok-ovi „predloženi nalozi“ usmeravali su dalje na druge naloge dilera, nakon što je nalog prvog pretražen.
Cene nisu bile navedene i korisnici su bili podstaknuti da direktnim poručivanjem u poruci dobiju sve informacije, kao i cenu. U nekim slučajevima kupci su bili upućeni na posebne društvene aplikacije poput Telegrama, Instagrama ili Snapchata kako bi obavili porudžbinu.
Ovo nije prvi put da se droga lako pronalazi i kupuje preko Instagrama i Snapchata. Izveštaj Volteface, organizacije koja zastupa smanjenje štete koju droge predstavljaju kako za pojedinca, tako i za društvo, anketirala je 2019. godine više od 2.000 osoba između 16-24 godina i otkrila je da je svaki četvrti prijavio da im se droga nudi kroz reklame na društvenim mrežama.
Od ukupnog broja anketiranih, 22% je poznavalo nekoga koji je kupovao drogu na društvenim mrežama, a 56% je videlo drogu na Snapchatu, 55% na Instagramu i 47% na Fejsbuku.
Volteface je takođe otkrio da je kanabis sa 63% najčešće reklamirana droga na platformama pomenutih društvenih mreža.
Mnogi video snimci na TikTok-u o jestivim proizvodima od kanabisa snimljeni su kao vodiči za kuvanje, vodeći korisnika korak po korak kroz proces pravljenja proizvoda. Odeljak za komentare kupcima pruža informacije gde mogu da ih nabave, odnosno gde mogu kupiti kanabis.
Evropski izveštaj o drogama za 2019. godinu ovu pojavu je nazvao „uberizacijom“ droga naglašavajući pristupačnost naručivanja i dobavljanja droga zahvaljujući društvenim mrežama.
Džejk Mur, specijalista za sajber bezbijednost i bivši policajac Jedinice za digitalnu forenziku i tima za sajber kriminal u Dorsetu, rekao je da je nedostatak finansiranja glavni razlog za poteškoće pri istragama plasmana droga na društvenim mrežama.
„Policija često prati aktivnost na društvenim mrežama kako bi se pozabavila ovim problemom, bilo da je to zabrana heštegova ili implementacija i primena veštačke inteligencije za lociranje video zapisa i natpisa sa drogom u njima“, rekao je Džejk. Ali svi znamo da nijedan od ovih pristupa nije savršen, i da dileri stalno menjaju svoj jezik komunikacije da bi ovo izbegli.
Rekao je da dileri sada koriste emotikone umesto reči da bi izbegli zabranjene fraze i tvrde da „nema prodaje“ na njihovim profilima – čak i kada to nije slučaj. Drugi problem je prikupljanje dokaza za krivično gonjenje, dodao je Mur.
„Policija je na začelju kada su u pitanju kriminalci na mreži“, rekao je on.
U Evropskom izveštaju o drogama za 2021. stručnjaci kažu da su mere socijalnog distanciranja usled pandemije možda ubrzale već viđeni trend gde dilovanje droge postaje „sve više digitalno omogućeno“.
Katja Kovalski, šef strategije u Volteface-u, rekla je da smo „u trećem talasu prodaje droge“ nakon dilovanja na ulici i korišćenja darknet mreže.
Koristeći platforme društvenih mreža kao što su TikTok, Snapchat, Instagram i Facebook – platforme na kojima je publika već dostupna, dileri su dosegli veći broj ljudi nego ikada ranije, rekla je ona.
Oni takođe imaju koristi od ugrađenih funkcija ovih platformi – tako što se njihovi nalozi automatski preporučuju prijateljima klijenata i pored toga koriste i funkciju Story da istaknu kada su dostupni za isporuku.
Gospodin Hamilton je rekao: „Vlada treba da se umeša. Ljudi će uvek biti radoznali u vezi sa drogama, zbog čega postoji potreba za objektivnim, uravnoteženim informacijama o rizicima i zadovoljstvu.“
„Ne radi se o podsticanju upotrebe droga, već o naglašavanju realnog i najbezbednijeg načina njene upotrebe.“
Vlada bi za nekoliko nedelja trebala da donese zakon o zaštiti na internetu, koji sadrži ovlašćenja za različite izvršne organe vlasti za sprovođenje kazni izvršiocima kriminala na društvenim mrežama.
Sekretarka za kulturu, Nadin Doris rekla je poslanicima i kolegama da će privremeno povući predstojeće zakone o legalizaciji određenih psihoaktivnih supstanci kako bi bili sigurni da će se vlasnici društvenih mreža što pre suočiti sa pretnjom krivičnih prijava, ukoliko njihove platforme ne uspeju da se „očiste“ od kriminalnih aktivnosti.
Takođe je nagovestila nameru Vlade da poboljša postojeće zakone kako bi se krivičnim delom na društvenim mrežama smatralo korišćenje „očigledno preteće komunikacije“ koja ima za cilj da izazove fizičku ili psihičku štetu.
Prema trenutnom nacrtu zakona o bezbednosti na internetu, kompanije za društvene mreže imaće dvogodišnji grejs period pre nego što se suoče sa bilo kakvim krivičnim sankcijama kako bi im se omogućilo da se pripreme za promene. Međutim, sekretarka za kulturu je takav aranžman označila kao „besmislicu“ i obećala da će skratiti grejs period na „šest meseci“.
Vladini izvori su ranije rekli da će se u prestupe ubrajati razmena poruka koje imaju za cilj da „nagoveste pretnju o mogućim ozbiljnim povredama“. Svaki sadržaj za koji se zna da je lažan i koji ima za cilj da izazove „ozbiljniju emocionalnu, psihičku ili fizičku štetu“ postaće krivična odgovornost, dok će krivična dela obuhvatiti i poruke kojima se želi naneti šteta „bez razumnog opravdanja“.
TikTok je potvrdio da je od tada uklonjeno 15 naloga koje je „i“ portal označio.
„Sigurnost i dobrobit naše zajednice su prioritet. Smernice jasno navode da ne dozvoljavamo prikazivanje, promociju, trgovinu drogom ili drugim kontrolisanim supstancama (neuroleptici) – a predmetni sadržaji (heštegovi, poruke) su uklonjeni“, rekao je portparol za portal „i“.
„Ne postoji krajnja tačka kada je u pitanju bezbednost naše zajednice i nastavićemo da u velikoj meri ulažemo u naše ljude i tehnologiju kako bismo proaktivno otkrili i uklonili sadržaj koji krši smernice naše zajednice.“
Portal „i“ se takođe obratio i Savetu šefova nacionalne policije za komentar, ali je odgovor stigao nakon objavljivanja članka.
Izvor: https://inews.co.uk/