Širom naše zemlje, prečesto se prema pacijentima postupa grubo ili im se pruža lošija nega kada njihov zdravstveni radnik sazna da koriste droge, da su koristili droge ili da se oporavljaju. Stigma je često primarna prepreka za ljude koji traže pomoć. Da bismo promenili ove negativne percepcije i poboljšali negu u našim zdravstvenim sistemima, prvo moramo razviti uvid u obim problema. Onda se moramo obavezati da ćemo to promeniti.
U aprilu 2022. godine, Elveyst i PRO-A objavili su izveštaj u kojem naglašavaju opsežnu anketu mišljenja Amerikanaca u pogledu percipirane društvene stigme prema osobama koji koriste droge ili su u oporavku (eng. People Who Use Drugs/In Recovery – PWUD/IR). Koliko je zaista loše? Stigma protiv upotrebe droga i oporavka u SAD ispitala je razlike u percipiranoj društvenoj stigmi kroz širok spektar demografskih faktora, uključujući starosno doba, rasu i socioekonomski status. Ključni rezultat tog istraživačkog poduhvata bio je da, uprkos velikim naporima vladinih tela i neprofitnog sektora u borbi protiv stigme prema osobama koji koriste droge ili su u oporavku, percipirana društvena stigma i dalje visoko preovlađuje. Shodno tome, to je značajna prepreka za poboljšanje politika i praksi koje mogu smanjiti stigmu, spasiti živote i pomoći ljudima da napreduju u oporavku.
Ranije ove sedmice smo objavili novi izveštaj: Mogućnosti za promene, analiza upotrebe droga i stigme oporavka u zdravstvenom sistemu SAD. To je do sada najveća istraživačka anketa koja procenjuje prihvaćenu i percipiranu stigmu upotrebe supstanci i oporavka koju su izrazili zdravstveni radnici u SAD, u poređenju sa radnicima koji su izvan zdravstvenog sektora. Izveštaj uključuje ključne nalaze zdravstvenih radnika iz cele zemlje, uključujući doktore, medicinske sestre, farmaceute, socijalne radnike, bolničare i pomoćno osoblje sistema zdravstvene zaštite.
Odlučili smo da ispitamo stigmu u zdravstvenim ustanovama jer se poboljšanje nege za osobe koje koriste droge ili su u oporavku ne može efikasno dogoditi ako ne razumemo dah i opseg negativnih percepcija koje postoje u našim ustanovama za lečenje. Stavovi, percepcije i predrasude koje zdravstveni radnici imaju u pogledu upotrebe droga negativno utiču na brigu o pacijentima. Ovo je tema koju sam ovde istraživao mnogo puta, uključujući i objavu iz maja 2022. godine o Algoritmima diskriminacije u medicinskoj njezi.
Celokupna negativnost oko upotrebe droga i oporavka u zdravstvenom okruženju je ogromna, što utiče na mišljenje o profesionalnoj praksi mnogih zdravstvenih radnika koji se brinu o osobama koje koriste droge ili su u oporavku. Rezultat toga je manji broj ljudi koji traže pomoć.
To je slučaj da „doktor leči sam sebe“ jer stavovi ubijaju one koji ih se drže. 40% zdravstvenih radnika koje smo ispitali koristi droge, imaju poremećaj upotrebe supstanci ili se oporavljaju. Izvršni izveštaj o uticaju pandemije Covid-19 na zdravlje i dobrobit Ohio zdravstvenih radnika navodi da se upotreba supstanci povećala za 25% tokom pandemije. Takođe je zabeležen porast zdravstvenih radnika za 375% koji navode da se osećaju beznadežno i preopterećeno. Baš kao i mi ostali, mnogi su koristili lekove kako bi se izborili sa patnjom koja je došla sa pandemijom. Kada njihova upotreba postane problematična, zdravstveni radnici ne traže pomoć zbog samih stavova u njihovim profesijama.
Nema vremena za promene poput hitnosti stvorene u krizi. Ova kriza nam pruža priliku da promenimo naše stavove o jednoj od naših najvećih javnozdravstvenih kriza. Nadamo se da će rad ovde doprineti promeni stavova o zloupotrebi supstanci i zavisnosti u našem zdravstvenom sistemu. Promena ovih stavova od presudne je važnosti za poboljšanje usluga vezanih za poremećaj upotrebe supstanci i druge zdravstvene zaštite za osobe koje koriste droge ili su u oporavku širom naše zemlje. Što se tiče našeg najnovijeg izveštaja, Mogućnosti za promene, naši nalazi uključuju:
- Zdravstveni radnici su nešto pozitivniji od javnosti u pogledu mogućnosti da osoba može održati oporavak, ali 38% (skoro četiri od deset) veruje da osoba ima male šanse ili nikakve šanse da održi oporavak.
- Grupa osoba koje koriste droge ili su u oporavku, izrazila je najveću naklonost prema smanjenju štete, praćena grupom zdravstvenih radnika koju slede svi učesnici.
- Zdravstveni radnici koji su odgovorili da „definitivno nisu voljni“ da imaju komšiju zavisnu od droga/u oporavku takođe su odgovorili da osobe zavisne od droga/u oporavku dobijaju lošiju negu (28%), a ne istu negu (21%) ili bolju negu (22%) .
Proveli smo ovo revolucionarno istraživanje kako bismo poboljšali brigu o osobama koje koriste droge ili su u oporavku u našim zdravstvenim sistemima. Ne možemo na pravi način pomoći ljudima koji imaju problema sa upotrebom supstanci u okviru sistema nege sa ovim sveprisutnim stavovima. Ovo je naša prilika za promenu i milioni Amerikanaca zavise od nas da poboljšamo stavove, a time i brigu koja se pruža osobama koje koriste droge ili su u oporavku.
Zloupotreba supstanci, zavisnost i odgovarajuća stigma složena su pitanja koja će zahtevati široke sistemske promene za rešavanje. Rešavanje ovih pitanja zahtevaće vodstvo koje spaja naše zdravstvene sisteme i zajednice na koje utiču sveprisutne negativne percepcije koje postoje unutar ovih sistema. Ima razloga za nadu jer primećujemo da u nekim aspektima ove ankete postoje segmenti brige koji sugerišu otvorenije stavove o nama, ali još mnogo toga treba učiniti. Predviđamo procese koji podržavaju dijalog kako bismo poboljšali ove percepcije i kao rezultat toga poboljšali zdravstvenu zaštitu miliona Amerikanaca koji koriste droge ili se oporavljaju.