Prvi put droga se obično uzima iz znatiželje ili na nagovor prijatelja. Dobro razmisli isplati li se ući u takav rizik. Posledice, na koje kasnije više ne možeš uticati, mogu biti vrlo teške.
Naizgled bezazlena znatiželja , međutim, može biti samo prvi korak u svet droge. A kako on izgleda, to verovatno znate iz brojnih novinskih članaka, televizijskih dokumentaraca, filmova, ispovesti ljudi koji žive u tom paklu, ili su ipak imali sreću da se iz njega izvuku. Broj osoba u problemu zavisnosti kod nas raste, pa su sve veće i mogućnosti da se nađete u društvu u kojem će Vam neko ponuditi ‘travu’, ili barem u Vama probuditi radoznalost. Pravi je odgovor: “Hvala, ne bih”. Naravno, konačna je odluka na Vama, ali mudro je imati na umu sve ono što Vam o tome mogu reći i savetovati roditelji, nastavnici, lekari, sociolozi, kao i oni koji su sve to iskusili na vlastitoj koži. A sve to zaista upućuje na jedan jedini odgovor: NE!
Bolesti zavisnosti – to su bolesti ljudi koje mi poznajemo, koji se nalaze u okolini oko nas i ne treba zatvarati oči pred takvim problemom. Podizanje svesti o vidu lečenja ovakve teške bolesti je vrlo bitna.
Prepoznavanje simptoma koji mogu ukazivati da je osoba uživalac psihoaktivnih supstanci je jako bitna. Koliko je važno da znamo da uočimo da je možda reč o bolesti zavisnosti, toliko je važno da znamo i kako lečiti takvu bolest i koji vid lečenja je najbolji za tako nešto.
Veliko pitanje postavlja se na samom početku, a to je: “Da li treba verovati da se zavisnost od alkoholizma, psihoaktivnih supstanci, cigareta ili kocke može izlečiti bez vraćanja na staro?”
Malo ljudi zaista veruje da je to moguće, ali jeste. Kada govorimo o bolesti zavisnosti i lečenju iste, svakako možemo da kažemo da lečenje narkomanije spada u najteže poduhvate u medicinskoj praksi. Za lečenje je potrebna volja, koju zavisnici retko imaju.
Zavisnik nema motivaciju za lečenjem jer mu psihoaktivne supstance pružaju u početnom periodu zadovoljstvo, on uživa u konzumiranju, dok sa pojavom prvih komplikacija prilikom uzimanja supstance kao što je recimo mučnina i povraćanje, zavisnik uviđa da postoji problem koji treba rešiti ali i dalje ne traži stručnu pomoć lekara.
Kada osoba u problemu zavisnosti konačno shvati da mu supstance ne predstavljaju pomoć ili podsticaj, shvata da droga postaje neodoljiva potreba i gospodar ličnosti. Svestan činjenica, zavisnik se jako retko odlučuje da zatraži pomoć jer je svestan da sledi stanje apstinencijalne krize, a to je stanje kojeg se osobe u problemu zavisnosti najviše plaše.
Zavisnik je podozriv i krajnje nepoverljiv, on ne veruje u medicinu i lekare. Naviknut da eksperimentiše sa drogama i raznim medikamentima, pokušava sam da nađe određenu kombinaciju koja bi mu pomogla da prestane sa konzumiranjem narkotika.
Ovakav vid samolečenja završava se bezuspešno u velikom broju slučajeva. Samolečenje kod zavisnika koji je pokušao ovakav vid lečenja i u tome nije uspeo može da izazove obeshrabrenje i sumnju u samog sebe da neće nikada uspeti da se otisne od ovog problema.
Put lečenja zavisnika od narkotika do njegovog izlečenja je dugotrajan i krajnje neizvestan. Prvobitno treba pružiti ruku ukoliko vidimo da je to potrebno, ali to dobronamerno pružanje ruke ne znači uvek put ka izbavljenju. Onaj ko se odluči da preuzme ulogu vođe mora dobro poznavati put, a za to nam je potrebno da posedujemo dovoljno informacija o lečenju kako bi znali kojim putem povesti nekog kome je to putovanje potrebno.
Uloga roditelja ili porodice u toku terapijskog procesa je vrlo važna.
Nemoguće je ne činiti ništa, a očekivati da se dogodi nešto. Zavisnik neće potražiti pomoć sve dok porodica podržava njegov zavisnički životni stil. Neophodno je učiniti nešto suprotno dotadašnjim obrascima ponašanja u porodici. Potrebno je doneti odluke koje mogu i da „zabole“ roditelje ili supružnika, kako bi se zavisnik odlučio na lečenje.
Motivacija sa kojom zavisnici pristupaju lečenju praćena je stalnim otporima u lečenju. Neophodna je aktivna podrška saradnika (porodice), da zavisnik razvije suštinsku motivaciju za lečenjem, a za to je potrebno vreme. Suštinska motivacija se javlja tek kada zavisnik savlada svoje otpore i realno shvati i doživi svu težinu svoje zavisnosti, izražene kroz posledice. Na motivaciji je neophodno stalno raditi. Bez discipline i samodiscipline u lečenju nema uspeha!
Na žalost ne postoji univerzalni recept kako da osoba u problemu zavisnosti prihvati tretman, a još manje kako da opstane u njemu. Kako bi nastavili svoje destruktivno ponašanje, većina zavisnika živi u svetu poricanja (koristeći razne odbrambene taktike) – oni ili ne misle i pored svih posledica da im je potrebno lečenje ili su svesni da im je potrebna pomoć, ali nisu voljni da uđu u terapijski program koji zahteva angažovanje i odricanje.
Udruženje „Izlazak“ zastupa mišljenje da je OPORAVAK moguć ,da je narkomanija izlečiva bolest i da svaka osoba treba da dobije šansu za kvalitetno i sveobuhvatno lečenje.
Kako bismo svakom zavisniku koji nam se obrati za pomoć dali potpunu informaciju o mogućnostima lečenja, uspostavili smo saradnju sa velikim brojem državnih institucija, organizacija civilnog društva kao i mnogim drugim akterima koji se direktno ili indirektno bave problemom zavisnosti, i na taj način smo razvili mrežu kroz koju osoba u problemu zavisnosti ima mogućnost da primi podršku tokom celog puta oporavka, od prvog poziva do posttretmanskog procesa.
Glavno oružje u radu “Izlaska” jeste iskustveno savetovanje. Oni koji su već prošli tretman i rešili svoj problem, svoje iskustvo stavljaju na raspolaganje drugima i usmeravaju ih na stvari koje treba tretirati. Takođe, u sklopu našeg Udruženja imamo i kliničkog psihologa koji pomaže korisnicima u rešavanju problema koji im ometaju adekvatno psiho-socijalno funkcionisanje. Stručna pomoć uključuje svakodnevno praćenje aktivnosti i funkcionisanja korisnika, kao i rešavanje problema sa kojima se korisnici susreću u svom oporavku. Takođe se organizuju i edukativne radionice na kojima korisnici, kroz zanimljiv pristup i sadržaj, mogu usvajati korisne i funkcionalne oblike ponašanja.
Od početka svog delovanja, članovi Udruženja „Izlazak“ su obavili razgovore sa brojnim zavisnicima i članovima njihovih porodica. Praksa je pokazala da zavisnici najviše slušaju reč nekoga ko je i sam prošao kroz isto iskustvo. Upravo oporavljeni zavisnici iz našeg Udruženja se trude da prijateljskim pristupom i iskrenošću osveste zavisnika da se suoči sa svojim problemom.
Zavisniku pružaju alternativu zdravog i smislenog života, u zamenu za ropski i besmisleni svet zavisnosti. Sve ovo činimo sa ciljem da ih motivišemo da izađu iz sveta zavisnosti i učine prvi korak ka menjanju svog života – da započnu svoje lečenje.
Bolest zavisnosti je izlečiva, ako ti to želiš!…
Besplatna telefonska linija 0800 104 100
e-mail: info@izlazak.org
Autor: Jelena Denčić
Imate pitanja?
Pozovite našu besplatnu i anonimnu telefonsku liniju ili nas Kontaktirajte i mi ćemo Vam odgovoriti čim pre!